Pregalac

Ustajem svakoga dana, iako je pojam dana rastegljiv kao melasa, sa idejom, a pitanje jeste odakle mi ta pomisao, da ću učiniti nešto, ponekad i bilo šta. U trenucima dok dolazim k sebi, iako je to kolosalno upitno, dok se umivam, doživim prepad. Ogledalo. Ne govori ono puno o meni u meni (da je bar tako), ali kako to da baš uvek uočim ono što mi se ne sviđa. Podočnjake. Strašne izdajice nesna i umorenosti nisu posledica neprospavanih noći, već pre prespavanog života. Poražavajuće je samo ako to prihvatim, isto kao i ako prihvatim činjenicu da su mi zubi prepuni nikotinskih naslaga, jer ne vadim cigarete iz usta. Frojd bi rekao da sam stao u razvoju, dakle zaostao, još u oralnoj fazi, što je vrlo moguće. Uveseljava me što ravnodušnost ophrvava moje biće svetlosnom brzinom, jer sam sve češće kukavica koja nema snage da se nosi sa svojim nemirima i svakodnevicom. Smotam se i ušuškam se u privid, kao da sam malo mrtav. Ipak, živ sam. Pomalo. Onda uradim nešto. Zapalim cigaretu.

Advertisements

6 thoughts on “Pregalac

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s