Misli

Na lepom plavom Dunavu

Kada ne možeš da pišeš, pitaš se da li si ikada mogao i odakle su pristigle sve misli koje su se izrojile i prebrojile. To nisu bile tvoje misli, bile su svačije. Zamisli, ti nemaš misli. To se obično dešava na reci. Posmatranje mreškanja vode donosi smiraj i spokoj. Tada nema misli. Sakriju se u nesagledive dubine reke. Pokoji gnjurac izroni misao, a ta misao je baš kao srebrna ribica koju usisava svojim kljunom. Trenutna. I laka. Na površinu izađe i misao kada beli labud svojim crnim nožicama zapraćaka površinu vode. Ona samo proleti i niko je i ne primeti osim vrabaca koji žive u okolnom drveću. U vitkim brezama i tužnim vrbama. Ta preletna misao postaje pesma. Kad se nebo oboji indigom i kada se pospe treperavim zvezdicama, vrapci predaju štafetu noćnim ptičicama koje neumorno pevaju. One prepuštaju ritam bubnjeva zrikavcima. Orkestar prirode je muzika tananih misli. To su one misli kada nema misli, kada samo postojiš. Kada si tu. Savršen trenutak bezvremenosti.

Advertisements

7 thoughts on “Misli

  1. Moj mozak je obično u overdrive-u… Retko šta može da ga uspori. Čak ni voda ili zvezde. Bilo je nekoliko osoba u nekim periodima mig života koje su imale moć da se primirim pored njih. Nijedna nije pred mene ili me više ne radi. Nije lako biti ja. 😊

    Liked by 2 people

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s