Čovek koji je sam sa sobom kroz samoću najbolje upoznaje druge. Kada se odluči da izađe u svet, da se sreće sa drugima, tada upoznaje sebe. Paradoks je što čovek misli da je obrnuto.
U modernim vremenima, a sva su takva u poređenju sa prošlim, što nije nikakva odrednica, čovek nema vremena ni za sebe ni za druge. O prošlosti zna da je bila i misli da je iskustvima izvukao pouke. U sadašnjosti ne živi jer je između juče i sutra. O budućnosti sanjari i nada joj se. Paradoks je što čoveka nema u sopstvenom životu u datom trenutku.
Ne postavlja se pitanje da li čoveka ima ko da sasluša, već da li ima ko da ga čuje. Unutrašnji sagovornik traži potvrdu postojanja od spoljnih sagovornika. Paradoks je što čovek misli da što ga drugi slabije čuju ili ga ne čuju uopšte, to on misli da i samog sebe manje razume.
Aleksandra Perić 
Saglasana sa svim osim sa razmišljanjem u prvom pasusu.
Čovek počinje da upoznaje sebe kada odluči da upozna sebe. Bilo da je sa sobom ili sa drugima. Tako ja vidim put introspekcije. Počinje odlukom. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Drago mi je da si iznela svoje mišljenje.
Dodaću da mislim da čovek ne može da upozna sebe bez drugog. Kao što ne može ni da spozna samog sebe tokom čitavog svog života. Samim tim ni druge.
Sviđa mi seSviđa se 3 people
Da, sa tim se potpuno slažem. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Ponekad poželim da nekoga od vas koje pratim i upoznam. A onda skontam da se najbolje upoznajemo kroz tekstove. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Svrati malo na skajp grupu ako hoćeš. Sad već zvučim kao prodavac životnog osiguranja?! 😀 Znaš, mislim da je dobro da se ne stavlja znak jednakosti između autora i teksta. A kako sebe i druge upoznajemo kroz tekstove drugih, to je vrlo zanimljivo. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hahaha… prodala si mi interest. 🙂 Možda i hoću.
U pravu kada misliš da nekada uopšte nema paralele između autora i teksta. Bilo bi sjajno razmeniti mišljenja na tu temu. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 2 people
Ma, stvarno sam bezobrazna. 🙂 A u međuvremenu je Stanimir napisao i ostavio komentar. Vrlo zanimljiv. Pa eto, tu smo da razmenimo mišljenja. 🙂 Kapiram da je uvek autor „utkan“ ali da nije sve što napiše „moja ispovest“. A pogotovo je nebitno da li se to stvarno zbilo, kada su npr. priče u pitanju.
Sviđa mi seSviđa mi se
Пратећи овај дијалог запитах се: јесам ли ја текст, или је текст ја? Верујем да је аутор неотуђиви део свог сочињенија и да није могуће да буде схваћен мимо истог. Као ни да стваралаштво не може бити протумачено изван аутора. Не само стваралаштво, већ и поимање живота је посредовано персоном (у Адлеровом смислу) и неизоставно долази до изражаја у сочињенију. Наравно, не треба стављати знак једнакости између аутора и текста у потпуности, али иза речи треба препознавати… У општој доследности стила је похрањена супстанца. У позитиву или свом негативу, о томе се може расправљати.
Ретка Зверко, опрости што узурпирах парче свемира смештено у сазвежђу Бабаидеда, и рекох (написах)… Овај део космоса је инспиративан за слободумље.
СРдачан поздрав А!
Sviđa mi seSviđa se 2 people
Stan, „opasna“ identifikacija, ova, u tvojoj prvoj rečenici. Šalim se. Ti si to sve tako dobro razložio i napisao, da naprosto šta god napišem biće čist višak. Slažem se sa tobom da je autor „vidljiv“, da l’ iza reči, između reči, ko će ga znati… Ova rečenica mi se veoma dopada: „U opštoj doslednosti stila je pohranjena supstanca“. A i ovaj nastavak koji je za raspravu.
Hvala ti na ovako nadahnjujećem komentaru o kome se promišlja. Verovatno nisam dovoljno promislila pre nego sam ti odgovorila. Raduju me ove tvoje slobodne misli.
Srdačno Te pozdravljam!
P. S. Uzurpacija terena bi značila da je neprijatelj ušao na teritoriju, ali to nije tako, kao što znaš. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Ozbiljne teme se ovde raspredaju…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Tkamo, tkamo, lagano, kao što vidiš…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Zanimljiva je i paradoksalna činjenica da smo postajući „imači kada“, zapravo postali „nemači vremena“, koji se, kad „lasom“ uhvate i ukrote i to malo vremena za druge i sebe, prave da slušaju, a u stvari – čuju sve manje. Ili se to samo meni čini?
P.S.: Ovo su oni trenuci u kojima žalim što ne postoji mogućnost „udaranja“ dva lajka na jednu objavu, jer i tvoj tekst i Cohenova „Lavina“ zaslužuju po jedan!
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Meni se čini da ti se ne čini. U potpunosti se slažem sa tvojim mišljenjem, mada bih volela da je drugačije (moja utopija). Mislim da sam i samu sebe smorila sa pričama o tome da živimo u vremenima monologa, zapravo. Svako priča svoju priču, a drugi često biva samo publika.
Dovoljan je i jedan lajk kad ga već ima. 🙂 Ali, Koen je nešto posebno. Pesma je prava poezija. Šta misliš o mogućnosti „dislike“, da tako nešto postoji? Ovako, il’ ga lajkneš ili zadržiš za sebe čak iako ti se nešto ne sviđa. Mada, gledajući prirodu našeg naroda, to bi moglo da se razvije i u bojno polje, tako mi izgleda.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Da, bilo bi jako zanimljivo vidjeti kako bi se stvar sa dislajkovima razvijala. Mislim da bi bio jako mali broj onih koji bi, stojeći iza svog imena, bili dovoljno smjeli da nekome dislajkuju postavljeni sadržaj (posebno, ukoliko je taj dislajk posvećen samom sadržaju, a ne autoru sadržaja, u suprotnom – stvar bi se razvila baš u tom smjeru koji spominješ, jer bi tako oni koji gaje međusobne animozitete, lagodno udarali dislajkove na sve što postavlja onaj ko im se ne dopada).
Dok se, anonimno, mnogi od nas ne bi libili „udaranja“ na dislajk, čak i na onim mjestima i u onim prilikama koje dislajk ne zaslužuju.
Prvi dio tvog komentara neću ni komentarisati – mislim, sve smo već rekli! 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hehehe, da bilo bi zanimljivo videti. Slažem se sa tobom, dok je anonimno, ne bi bilo ustručavanja, najverovatnije. Mislim da bi tu upravo došlo do izražaja to da se briše granica između dela i autora. Zapravo, pitanje je kako autor doživljava lajk, baš kao i dislajk. Mislim da bi tu ogroman izazov bio razlučiti da dislajk možda uopšte nije ličan, i tu dolazimo do pitanja koliko je autor identifikovan sa svojim delom, da ne kažem da ga doživljava kao sopstvo ili jastvo. Jer, slažemo se dok god se sviđamo i sviđamo se dok god se slažemo, hahahahahaha.
Ipak mislim da bi bilo sjajno da nema ni lajkova ni dislajkova. Samo komentari, pa kako je kom volja, da li ima potrebu ili ne da piše komentar.
P. S. Mogućnost „zloupotrebe“ lajkovanja je ista kao i dislajkovanja; pismo-glava. Samo je ova prva prijatna.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Tako je, Zverko, jer samo komentari govore da smo o onome što komentarišemo promislili, dok je „(dis)lajk“ krajnje otuđujuća kategorija. Znam mnogo ljudi koji „lajkuju“ i ono o čemu nemaju pojma, niti proprate sadržaj koji je postavljen – samo „lajkuju“, bez ikakvog razmišljanja, posebno ako im se autor dopada. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Znaš kako, i ja mu dođem malo tu u te lajkere, jer više udaram lajkove nego što komentarišem. 😉 Pa nisam baš kompetentna da dajem komentar na sve što pročitam.
Ipak, ono što je „dobro“ je da uvek može da se lajkuje bez da se pročita prethodno, isto kao i da se komentariše. Dođeš, vidiš, lupiš lajk i lepota. 😀 Ti si čak uveo i novu kategoriju, autor se dopada nekome i šta onda, automatski je obezbeđen za sve buduće lajkove, cccccc.
Malo samoreklamerstva nije naodmet (prilagođavanje vremenu u kome živimo), pa eto (a Ciganin svoga konja hvali)… Lajk Mi ez Aj lajk Ju. 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
„Ciganin sam, al’ najlepši“, pa ću se i ja pohvaliti, mislim sam sam svoj konj, pa zato kažem da ću se samopohvaliti.
Napisah jednom na Fejsbuku – „Koliko lajkova košta ‘ljeb?“
Kad se lajkovi „raspljuštaše“ po toj objavi… Ih, bilo ih je „saso mange“, ali ja za sve njih nisam mogao kupiti ni perec.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Lepo je kad se čovek šali na svoj račun. Da ne kažem da je to odlika zdravog razuma, a jeste. Jer, najlepše je biti i svoj konj i svoj jahač, mada verujem da se neki i ne bi složili sa mnom.
Ambiciozno ti je to pitanje bilo, ambiciozno. Verujem da si se dobrano najeo virtuelnog hleba nasušnog, jer šta je lajk ako nije virtuelni hleb nasušni?!
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Da, slažem se da se ne bi složili. Neki vole da zauzdavaju (druge) ili da budu zauzda(va)ni. No, biti svoj, pa makar i konj – neprocjenjivo je.
A što se mog ambicioznog pitanja tiče – ego mi se prejeo lajkova, a i dalje ostao gladan! (da to tako, slikovito, kažem, jer je ego proždrljiv preko svih granica)
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Tačno je. Predstava koju imaš o sebi i koju svet ima o tebi su često različite. Svako je u sopstvenoj priči „pozitivac“. Besmisleno je ubeđivati sebe u to ako se ljudi ne slažu sa tobom. Treba slušati. Treba prihvatiti da nisi uvek u pravu. Ne moraš se naravno uvek menjati jer ne možeš svima da ugodiš (i ne treba), ali je glavno da pravilno sagledaš sebe i svoju poziciju u svetu.
Dodatni poeni za Avalanche 😉
Sviđa mi seSviđa se 2 people
Hvala ti na komentaru. Dodala bih da treba imati u vidu da te drugi ljudi uvek posmatraju iz sopstvene vizure koja ima itekakva ograničenja i da su to često transferi i kontratransferi. Nikome se i ne može ugoditi u potpunosti, tako mislim. Ne znam šta si mislio pod „pozicijom u svetu“. To mi je zazvučalo krajnje normativno. Pretpostavljam da si mislio na spoljni svet. Ništa bez „lavine“. 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Mislio sam uopšte na to kako te vide svi oko tebe. Ništa specijalno.
Tačno je ovo za ograničenja, ali kada se svi slažu za jednu stvar onda tu nema ograničenja – to se pretvara u činjenicu. Recimo, kada ti SVI kažu da uvek imaš facu kao da ćeš nekog da biješ onda su verovatno u pravu 🙂 . Kao ono: kad ti jedan kaže da si konj – ignoriši ga, kada ti to dvojica kažu – oteraj ih dođavola, e kad ti već trojica to kažu onda bi možda trebalo da se pogledaš u ogledalu 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Da, sad si razjasnio. Mislim da čak i kad se svi slažu oko jedne stvari da ne znači i dalje da imaju ispravan stav. Pa dobro, ali uvek treba gledati od koga dolaze komentari. Mislim da nekada ni brojnost nije presudna. Pogotovo ako je to složan glas čopora. 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Meni je trenutno presudno jer prolazim kroz to na poslu. Nije važno koliko njihov stav ispravan ili ne. U tom mikro kosmosu je ispravan. Their way or the highway 😉 . U spoljnom svetu nekad nije, naravno.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Šta da kažem, osim da mi je krivo što je tako. Nadam se da to ne utiče previše loše na tebe.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
…Moj cijeli život je jedan veliki paradoks, kao i mjesto i društvo u kojem živim…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Mogu samo da potvrdim da i ja mislim isto o sebi i svom životu.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Vidio sam ja to odmah kad sam zašao na tvoj blog, da smo si jako slični 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
😉 🙂 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Verujem da bi citanje Sidarte mnogima pomoglo da upoznaju sebe…
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Verujem da bi moglo. Heseova Sidarta može da se skine i sa neta, ko je zainteresovan.
Sviđa mi se
Slazem se 😉
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Povratni ping: Spoznaje | babeidede