Spoznaje

Od kad sam prestao da svraćam na mesta koja plasiraju dnevno politička dešavanja, laknulo mi je. Istovremeno sam osetio i neobičnu prazninu. Čini mi se da su raznoraznosti nametnute navodne svakodnevice zauzela značajan prostor u mom umu. Ne umem sebi da objasnim zašto sam uopšte godinama čitao svakakve vesti, uprkos stalno upozoravajućem unutrašnjem glasu da to nije dobro za mene. Verovatno nije dobro ni za koga. Mislio sam da sam tako u toku sa zbivanjima. Međutim, ta dešavanja nisu imala nikakve veze ni sa mnom ni sa mojim životom.

Moj mali život je toliko mali da nije mogao da se udene ni u jedan zarez napisanog. To nije bilo radi toga što je beznačajan već zato što nema nikakvih dodirnih tačaka ni sa belinom u tim redovima, pa čak ni sa onim što je „između redova“.

Prazninu sam „ispunjavao“ čitanjem filosofskih tekstova i dnevnika ljudi koji su ostavili tragove u istoriji i u književnosti. Mislio sam da ću da izvučem neke pouke, da ću dopreti do nekih spoznaja. Jedina spoznaja do koje sam došao je ista ona koju je davno spoznao Sokrat, a to je da znam da ništa ne znam. U glavi mi je zbrka podataka sa kojima ne znam šta da radim, ni čemu mi služe, kao ni da li mi ičemu služe ili služim ja njima.

Sada sam vrlo blizu ideji da je čovek nepopravljivo zarobljen u materiji i da tek povremeno može da iskorači u sfere duha. To su samo (od)blesci susreta sa apsolutnim. Većinom, čovek živi po matrici koja je nepodnošljivo užasna.

Sve vreme sam svestan da se sve dešava istovremeno i da postoje beskrajni paralelni svetovi i univerzumi ali sam zabrinut što su ljudi mahom nesvesni da je svako deo svačijeg sveta – naše duše su delovi mozaika apsolutne duše.

Ukupno posmatrano, jedino što sam „uspeo“ je da sa dobrom dozom duhovitosti posmatram svet(ove), jer u suprotnom bi većina mojih razmišljanja bila na ivici bespovratne tragedije, što i jesu, ali posmatranjem stvari na komičan način sve mi (p)ostaje paradoksalno.

Advertisements

6 thoughts on “Spoznaje

  1. Koliko ljudi toliko i pogleda na svet pa bila ona misao svetski poznatog uma, filozofa, ili običnog seljaka, (u najboljem smislu te reči). Čovek može koliko god hoće, po onoj staroj narodnoj: “Kartu čitaj a seljaka pitaj“ da se rukovodi, ali univerzalnog odgovora nema i odluku kojim će putem ići mora doneti sam. Svi nešto kažu, (pa evo i ja), ali i pored širokog spektra „ponuđenih boja“ sve je paradoksalno. Ali da se razumemo, moj pogled na svet nije isto što i moj svet.Četkica je u našim rukama i svako bira boju kojom će naslikati svoj svet. Sve je u jedinstvu suprotnosti i mojoj malenkosti se čini da je spoznaja u ravnoteži čiji je centar u nama.

    Liked by 3 people

    • Piksi, zaista si izvanredno elaborirao na ovu temu. Tako je, nema univerzalnih rešenja. Nedavno sam napisala jedan tekstić, gde se pominje to „bojenje“, ali opet u kontekstu praznine. Možda ga i postavim uskoro. To je proizašlo iz „domaćeg zadatka“ na skajp grupi. Veoma mi se dopada poslednja rečenica u tvom komentaru. Velika je istina u tome. Pozdrav Tebi!

      Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s