Iz sna…

hlebnoe-pole-1980

via daler.ru

Kapljice kiše sitno i tiho plešu
Uporno spirajući nečistoće
Zavučene u najskrivenijim delićima srca;
Mijući blagotvorno titraje drhtave.

Krmeljivo oko je stvorilo biser
Sna snevanog iz noći u noć.
Jutro belo podiže u nebo telo,
Plavetnilom boji nedosanjani san.

„Kad on stane u polja zlatna,
Opasan tek strukom ljubičica,
Zagrnut povetarcem i suncem,
Tad u meni blesak miline zaigra.

Usne više nisu ravnice bez vijuga,
Na krajevima se savijaju naviše.
On ralom crta tragove na zemlji,
On pogledom brazdi bore smejalice.

Drznuo se da pogled spusti
Na proplanke grudi od rose i bilja,
U zemlju gledam, oči ne zatvaram,
Trepavice se igraju i poskakuju.

Vatra je u meni, al’ stid mi ne da
Da u oči ga pogledam bez treptaja.
Ruke me kazuju, ka njemu lete,
Noge kao da nisu moje.

Pritrčava hitrošću neviđenom
Da prihvati telo mi oslabljeno.
U zagrljaj mu se prepuštam, kao u beskraj,
Na leđima mu prstima ispisujem …

’Izađi iz sna, otelotvori se!’“

Advertisements

Ganz Neue

http3a2f2fa-amz-mshcdn-com2fwp-content2fuploads2f20162f012fchastitybelt-9

Otključavanje pojasa čednosti via mashable.com

Moj otac je bio vešt sa tehnikom ali ne tako vičan s rečima, tako da me je vereniku predstavio: „Nema radnih sati da je razrađena, a kamoli da je pohabana!“

Unapred-unatrag

7143fd1031a2dea5b2cada932c370922-third-eye-tattoo-tattoo-eye

Third Eye Tatoo via pinterest.com

Čovek koji je imao oči na leđima nije video ni prst pred nosom.

Nadahnuće: Uticaj na mene je (ne)namerno izvršio mladi kolega Nebojša Čandić, ponosni vlasnik bloga One stvari, a vi, ne bilo vam zapoveđeno, pročitajte o kakvim stvarima se radi. Na mladima svet (o)staje, te ne oklevajte u odluci da ga zapratite. Njemu će sigurno biti milo, ili kako on to kaže: „Slobodno me prati. Biće mi drago, sve dok ne počneš da me uhodiš.“

НИКО

Блистава и сјајна чаробница писане речи… обавезно прочитајте!

ГРАНА ОД ОБЛАКА

niko.jpg

Нико није ни сањао да ће носити такво име. Док је заспалим и уплаканим очима гледао своје родитеље како пред њим праве слатке гримасе и машу играчкама, мислио је само о томе како ће се звати. Оставили би га у кревецу и ни помишљали нису колико је непроспаваних сати имао док је чекао своје име.

“Зваће се Давид!”, узвикивао је отац.

“Не, па да га целог живота неко дави и гуши. Зваће се Алекса. Мој деда се тако звао, и сасвим је лепо прошао у животу.”

“Не, одбијам! Хоћу звучно и упечатљиво име за свог сина.”

“Ако наставиш да бираш, дете ће нам остати без имена. Већ две недеље га не ословљавамо, он је још увек нико. Или хоћеш да се тако и зове?”, згранула се мајка.

Нико је слушао тај мучан разговор о његовом имену, и већ су му сузе кренуле низ лице. Затим је почео гласно да плаче…

View original post 1.636 more words

Pismo predusretljivog čoveka

351faec2b2a221286bcc2b4865890abd-burgundy-wine-roses-rouges

via pinterest.com

Najdraža gospođice Agnesa,

Najponiznije (klečim na kolenima dok pišem) iskazujem divljenje Vašoj damskoj kuraži da mi prvi pišete. Neprestano mislim na Vas (danju, a noću Vas slobodnije sanjam, izuzev kada me muči učestala nesanica) od trenutka kada sam Vas ugledao u kolopletu puzajućih bordo ruža. Te ruže, boje strasti i boje snažne krvi, su mi razvejale mrenu. Imajte u vidu da bih Vam čim pre odgovorio na Vaše ljubazno pismo, međutim, mastionica je presušila poput mojih usta žednih Vaših tek raspupelih draži, a prokletom Hajncu, mom batleru, bila je potrebna bezmalo cela sedmica da ode u kupovinu. Ne znam ni zašto više trpim tog matorog džangrizavog jarca. To je sigurno zato što sam plemenit čovek. No, da ne zamaram Vašu prelepu glavicu suvišnim i nevažnim stvarima.

Gospođice Agnesa, mirisna ružo saronska, i sada me opija, poput vina pomešanog sa sodom, Vaš snen i nevin devojački pogled. Vaše oči su smaragdi koje Bog daruje samo posebnim ženama, a Vi ste najposebnija. I Bog sam, kao i svaki muškarac, u njima nalazi raj ravan nebeskom carstvu.

Ah, mila moja, ako smem tako da Vam se obratim, a to je i sva istina da ste odavno deo (ako ne i najveći) mog aritmičnog srca, sa Vama bih otišao i na kraj sveta, pa makar to bilo i predvorje pakla. Sve je u nesagledivim mogućnostima. Prava ljubav ne poznaje granice. Italija, a naročito Venecija, je veoma nadahnjujuća, posebno u proleće kada se sve budi i razbokorava. Dok plovimo u gondoli, po kanalima grada sudbinskih ljubavi, na uvo bih Vam najnežnije šaputao: “Il mio amore unico, la mia belezza, ti amo così tanto“, i milovao bih Vaše nedirnute bele puti. Ljubio bih Vaš tanani somotasti vrat i ručice od svile. Uzgred, u mom kabinetu je predivna Renoarova slika pjace sv. Marka i svakako, posmatrajući je (a biće prilike), možete jasno da zamislite svaku pojedinost, baš kao što Vam opisujem.

Moja takoreći zaređena supruga, odaljena od mene kao da sam kužan, je primila Vaše prijateljske pozdrave. Sada se odmara sa pre-prestarelom gospođa majkom i postarijom sestrom u Visbadenu. Narednih desetak dana biću nepodnošljivo sam, a Vaše prijatno društvo bi obradovalo moje usamljeno srce. Ne mogu a da nanovo ne pomenem Vaše oči, prekrasne, jer one su sveta voda za moju napaćenu dušu; biserna jezera po kojima bih plovio sa čežnjom da ću, ako tako mora da bude, i da se utopim u njima. Vaši tek nadošli izdanci su obale spasa od ovog tegobnog i mučnog bračnog života. Spasite mene, očajnika, od turobnosti zajedništva, jer samo Vi, anđele moj, imate tu božansku moć.

Nadam se Vašem brzom odgovoru i željno iščekujem da mi upriličite nežne posete.

Zauvek (do groba, a nadam se i pre) Vaš (i rab Božji) Fridrih.

P. S. Umalo da zaboravim najvažnije. Znajte, divotna krasotice, da ću posredovati pri nameštenju Vašeg brata, kao što ste me zamolili u pismu. Razume se, to je tek sitnica za mene. Naravno, to ipak nikako ne zavisi od mene, ali možemo da se nadamo da će tako da bude i da će dobri Bog imati milosti, baš kao što mi je ukazao milost prikazavši mi Vašu sočnu jedrost, jedina.

P. P. S. Ako dobri Bog ne pogleda kako valja Vašeg brata, ne želim da suze rose Vaše ljupko lice, osim ako su radosnice dok čitate moje pismo. Znajte, Vi dobra dušo, svaka Vaša suzica bi kao rukom odnela po jednu pegu sa mojih drhtavih šaka.

Pesma pesmi

DSCN4303

Pesma može da bude naputak,
Može da se skrije u naprstak.

Da te rečju razgali i bodri,
Da te uzvikom smrvi i modri.

Kad od pesme praviš čedo čupavo
Ponašaš se svršeno i glupavo.

Pesma nije ni odelo ni telo.
Ako jeste, spremaš se za opelo.

Do juče je disala u gnezdu,
Od nje si skovao svetlucavu zvezdu.

Podaren joj je štapić čarobni,
Pesma se otrgla u zagrljaj kobni.

Kako to da se pesma svaka
Uplaši od mračnoga mraka?

Kako to da se pesma svaka
Uplaši od svetla zraka?

Gde se pesme uz muke porađaju
Tu se stvarni susreti događaju.

Možda je zapev pesme mio i čio,
Ko se i radi čega u nju skrio?

Patka

Šetam kako me noge lagane nose i negde na Dunavu nekada plavom, tik uz uliće u njega potoka koji izvire pod Fruškom Gorom, ugledah velelepne građevinske mašine, te radove, i planine dovezene zemlje. Uh, pomislih, rešili su pre vremena da nas žive zatrpaju. No, odagnah tmurne misli i uputih se ka tabli koja pokazuje svrhu i suštinu poduhvata. Tamo je jasno pisalo da je reč o Patki. Patka je alternativan naziv budovarskog potoka. Pitam se koji šaljivdžija je to smislio od svih mogućih reči i da li će projekat zacevljivanja da se pokaže kao patka odnosno da mesto ustave nastane potop. Javljam, sigurno. Osim ako voda pređe grlo.

out2bof2bluck2bduck2b2528182529

Duck out of Luck via yowpyowp.blogspot.com

Kada bejah mlađa’no devojče u posetu mi je došao jedan od kandidata za dečka. Primljen je domaćinski, kako i jeste običaj, naročito od moje pokojne majke, jer sam ja ipak bila pod tremom neiskustva. Atmosfera međusobnog opštenja je dosegla svoj vrhunac kada je moja majka izjavila: „I da znaš, sine, moja Caca mnogo voli patku!“ Dotični se uveliko smejuljio sebi u brk, vrlo verovatno nadajući se da ga je konačno pogledala vaseljena i da je pronašao nezasitu ženku, dok sam ja menjala boje poput kameleona. Tek nešto kasnije, kako je razgovor tekao, iz daljih izjava moje majke dalo se zaključiti da volim da jedem pečenu patku. Đuvegija je pomalo ličio na izduvanu plastičnu patkicu a ja sam izgledala ko naduvana žaba.

Niko

shadow20monsters

Shadow Monsters via moma.org

Bilom tmurnih nenagoveštenih dana
Osvetljavao sam treptaj nadolazeće tmine.
U snu, koračao sam hrabro i lako,
U žitnim poljima jecajima parao Nebo.

Hulio sam i na tebe, i na sebe i na Boga.
Jesam li Ti ikada bio drag, drag ko sam vrag?

Končići prolaznosti pleli su uske staze
Nevažnog postojanja i plitkog disanja.
Okrznut, okrnjen, dopola, nesavršen.
Bio sam niko, bio sam nigde i bio sam ništa.