Ne smeš

Ti ne smeš da joj kažeš,
Ne smeš da se mešaš
U život koji nije tvoj.
A vidiš čitav film.
Vidiš njene lutajuće korake,
Njenu devojačku nesigurnost,
Njenu zabludu maskiranu željom za pripadanjem,
Njenu nahranjenu sujetu,
Njenu razvaljenu dušu.
Ti ne smeš da joj kažeš:
„On se neće promeniti.“
Ti ne smeš da joj kažeš:
„Okreni glavu na drugu stranu.“
Ti ne smeš da joj kažeš:
„Izdao te je jednom, izdaće te ponovo.“

Ona sme da kaže:
„Nećeš se promeniti
Ne traži me, ne moli me,
Ne pravdaj se, ne ridaj na kolenima.
Izdao si me, to je kraj!“

Advertisements

Točilac goriva

Iz razloga koji teško da su sentimentalne prirode, već zato što imam karticu za popust, volim da svratim na OMV pumpe. Ima jedna pumpa sa izrazito predusretljivim zaposlenim srednjih godina. Kako se sporo palim, ponekad i ne shvatam da mi se neki muškarac udvara, mada je i zabluda uvek moguća. Verovatno je to zbog pogrešno usađenih romantičnih pogleda na čitavu tu stvar, pa se drukčiji pristup zakasnelo prima kod mene.

Samo što sam izašla iz kola, pritrčao je, i uz neopaljivanje po ramenu, ali na tom nivou prisnosti: „Pa gde si ti, nema te sto godina?“ Majmunski um, ali i žensko kvarni u meni je hteo da kaže: „Je l’ sam ti nedostajala-a-a-a-a-a-a?“, ali je oćutao. Želela sam da vidim njegov performans. Rekao je: „A-a-a-a-a, nova frizurica… imaš i lak u kosi…“ Uf, pomislila sam, ma kakav bre lak (i uveliko sam videla sebe ko nakolmovanu babu s ’ladnom trajnom), mada, istina, ovaj beli mošus ima šmek laka za kosu kad ispare gornje mirisne note. Šeretski sam izrekla uz učestalo treptanje: „Zanimljivo, retko ko tako nešto primeti, mislim oseti, što se tiče mirisa.“ Nasmejao se: „Valjda je na meni da primetim, mislim, na meni, u smislu toga da sam muškarac.“ Opa, bato, pomislila sam – i šta sad sledi? „Mnogo ti je lepa kosica.“ U poslednjem trenutku sam se ugrizla za jezik, jer je to pravdanje – puštam kosu, i kroz blagoumilni osmejak saopštila: „Hvala ti.“

* * *

A posle toga… e, posle toga je imao neodložna posla i izvinio mi se što ne može da mi posveti više vremena i preporučio se za posvećivanje kada dođem sledeći put. Posvetio mi je vreme (tačnije gumama kola) mlađi kolega (a ko će mladom odoleti), kada je video da ću da proverim stanje napumpanosti (pardon ispumpanosti) guma za tisuću leta, a iza mene je bio jedan čika sa manjkom strpljenja i viškom adrenalina.

Mnogo jaki lopovi

Sticajem okolnosti prolazila sam pored jednog spremišta ili nečega što je kontejner za kartonsku ambalažu, u koji tu ambalažu odlažu zaposleni iz prehrambene prodavnice. Ta metalna „kućica“ je inače pod katancem. Ugledala sam starijeg čoveka koji je prebirao po rastavljenim kutijama. Prišla sam i pitala da li može slobodno da se uzima, dok mi je ruka već zahvatala prvu kutiju. Rekao je da je on pitao i da može. Objasnio mi je da on uzima kutije jer njegov sin šalje poštom zvučne kutije koje pravi, pa mu treba da to fino izoluje zbog transporta.

Kako su u prednjem delu bile uglavnom male kutije, a ja sam snimila da pozadi ima većih, „problem“ je nastao što to nije baš pristupačno jer je frontalni deo zatvoren do nekih 1,5 metara… ali… postojao je način… uska ivica od 5 cm na 70-80 cm od zemlje, na koju može da se naskoči i da se prstićima nogu drži. Muški sam prodrmala taj metal da vidim da li je stabilan, utrapila čoveku kutije u ruke i naskočila na taj kontejner.

madebyjoelboxaquarium2

via madebyjoel.com

Dok je on govorio: „Dohvatite i meni još koju…“, stvorila se zaposlena iz prodavnice i upitala nas: „Šta to radite?“ Uglas, kao po dogovoru: „Pa, uzimamo kutije.“ „Znate, to je zabranjeno.“ Kažemo: „Nismo znali, mislili smo da to bacate.“ „A ne, to prodajemo, ali možete da dobijete ako pitate.“ Tu ja izvalim kapitalnu glupost: „Videla sam da je otvoreno, pa rekoh da uzmem par komada“, i nasmešila se ko Draguljče. I zaista sam uzela, uz njeno – amin, još par kutija. Istina je da bi to bilo više od par komada da je bilo prilike bez „video nadzora“. „Dobro“, reče ona, „ali da znate da je to inače kažnjivo.“

Ja gledam, ne mogu da verujem, zar da odgovaram zbog kartonskih kutija?! I tu se poslužim uvek spremnim rešenjem – humorom, a čime drugim. Jer, kad čoveka nasmejete, sve je okej, pa čak iako nije okej. Što je najlepše od svega ja to nisam doživela kao krađu. Pa, mislim, neću valjda da kupujem kartonske kutije?! Da je bilo drvenih gajbica za potpalu, garant bi bila brža, pa bi mogli da mi posole rep. Inače, moj kolega „lopov“ je zapravo dobio odobrenje za uzimanje od dva lokalca koji tu cirkaju pivo. 🙂

U prolazu

Ne vredi ti da se hvališ onim što si učinio za druge, jer ako se hvališ, ništa nisi postigao, baš ništa. Samo ako niko ne zna za to. Samo ako i ti što pre zaboraviš na to.

Ne vredi ti ništa što si uradio za druge, jer ako si uradio da bi prodao priučeno milosrđe i taštinu, ništa nisi uradio. Nije to recka više u nebeskoj tapiji.

Ne vredi ti ništa da bilo šta očekuješ od drugih, jer će te uvek izneveriti. Izneveriće te, jer ne shvataš da je dobrotoljublje – krug, a ne bumerang. Dobro se dobrim vraća, ali ne očekuj direktnu korist.

Deset božijih zapovesti je prvi postulat komercijalnih odnosa. Trgovačkih.

Drugi je tvoje ogledalo. Ogledaj se u njemu. Šta vidiš?

Bog od tebe ne traži žrtvu, ti si već žrtva svojom nedovršenošću u ovoj dimenziji. Ni hiljade Očenaš dnevno ne mogu da te izbave od tvojih misli i tvojih (ne)činjenja.

Možeš da lažeš čitav svet, po potrebi, Boga i sebe (lekara i advokata ;)) ne smeš.

Žena koja stalno tuca

0290

via maxhunter.missouristate.edu

Nikada se nismo upoznale iako živi u zgradi kraj moje. Ipak, zadivljuje me njena predanost. Svakog dana ona tuca šnicle na kuhinjskoj dasci. To dobro radi, sudeći prema jačini zvuka i usaglašenosti ritma sa kratkim prekidima koji dopiru do mojih ušiju.

Kod nje pristižu zaludne žene kojima ona uredno očitava vakelu. Ako i ne dođu svakodnevno, ona ih redovno tuca telefonskim putem. Razgovori koji se vode su korisni poput saveta iz ženskih časopisa.

Kad joj se sin vrati kući s posla, tad nastaje krešendo. Čini se da je uvek izgladneo i iznemoćao kao da pristiže sa fronta. Kada ga majka „podoji”, sin se priključuje mentalnim bahanalijama zgubidanih žena. Zašto se još uvek nije oženio, a nije ni peder?

Počela sam da shvatam zbog čega je njen pokojni muž svakog jutra bacao komade bajatog hleba na sims mog prozora. Morao je i on nekoga da tuca. Blago sinu,
udovice dugo žive.

[Zbornik kratkih priča: O malim i velikim stvarima, Alma, Beograd, 2012.]

Crtice #59

Elegantna odeća i ženske cipele koje imaju potpeticu su veoma lepa pojava, međutim, vrlo nepraktična, osim u slučaju da imate ličnog vozača ili da ako ste i same vozač(ica) uspete kao Fanđo da se zavučete u epicentar Beograda koji liči na arheološke iskopine ili pre na posledice delovanja razularene bande.

* * *

Prigodno je, sutra je Dan oslobođenja Beograda od stranog okupatora. Naravno, Beograd je posle oslobođenja bio okupiran domaćim izdajnicima i tako je to manje-više i današnjih dana.

* * *

Da sam kojim slučajem žensko (a jesam) iz prve rečenice, nemotorizovano, razume se, imala bih izbor da plivam preko Save kao patka ili eventualno da poletim ne bih li „doskočila“ činjenici da je gradski prevoz izvanredno efikasan, baš kao u vreme zlatnih 90-tih godina prošloga veka.

* * *

Da se Branko Ćopić nije ubio još davnih dana, verujem da bi istu tu odluku doneo i sada, možda iz sasvim banalnih razloga. A možda i iz pravih.

* * *

Sreća pa je uzurpirana samo jedna pešačka strana Brankovog mosta. Patike koje nosim su bile hit 90-tih, mada su kupljene nakon demokratskih promena, u doba vrlo kratkog imanja vlasti streljanog premijera dr Zorana Đinđića.

* * *

Ratko Mladić čeka odapinjanje poljupca smrti poslednje presude streljačkog voda Haškog tribunala. Neka mu je dragi Bog u pomoći! Generale Mladiću, živ da izađeš iz Orvelovskog suda!

Lollipop

lolita_bert_stern

via theheritagestudio.com

Moglo bi da se kaže da je sedeo u grombi kaputu da nije bilo pretoplo vreme za kaput. Sigurno bi nosio takav kaput, čiji bi rubovi, na mestima gde se pomaljaju šake iz rukava i gde se iste stavljaju u džepove, bili uglačani do visokog sjaja od višedecenijskih naslaga masnoća.

On, na pragu osme decenije, ukazao je divljenje očima srednjoškolke sa dubokim izrezom pripijene bluze i pušapovanim malim grudima. Rekao je: „Vi, mlada damo, imate sanjalački pogled, kao neka umetnica…“ Ona je izvadila slušalice iz ušiju. On je ponovio rečenicu. Ona ga je gledala, ali taj pogled je bio daleko od onoga što je on iskazao. Za njenu drugaricu je rekao: „Ona ima određen pogled, kao neka direktorka.“

Ono u šta bih mogla da se kladim i da dobijem opkladu je da mu je previše draga Nabokovljeva Lolita.

(Ni)sam

Sedeo sam u bašti pokraj ulice…
U senkama polusvelih krošnji,
Iza razbokorenih izdanaka
Skrivao sam
Napustelu kosu pod šeširom.
Nisam te video.
Nisam hteo da te vidim,
Iako sam te video.
Hodala si drugom stranom ulice.
Druga strana ulice je
Uvek druga.
Strana je strana.
Sedeo sam sam,
Čekao sam nekoga.
Nisam čekao nikoga.
Tebe svakako nisam čekao.
Čekao sam da
Smrt dođe po mene.
Toliko toga sam učinio
Da joj se približim.
I dalje činim.
Možda ću živeti dugo?
Možda dug život nije nagrada?
Možda je kazna?
Tebe se ne sećam,
Ne želim da te se sećam!
Sedeo sam u bašti pokraj ulice…

Free Book to Read – „I Hate My Brother“, by Branislav Bojcic

Branislav Bojcic is a Serbian writer born in Belgrade on December 30, 1984. The first book titled „I hate my brother“ he wrote in 2017. The novel speaks about the war that took place in the early 1990s on the territory of the former Yugoslavia. After a phenomenal public reaction, the book was translated into English.

Color me in Cyanide and Cherry

Greetings, everyone! Get a read of a fabulous book by a writer and friend. It is free to download. I would appreciate it if you could spread the word around, so others can see it, download it and read it as well. You can get to the book by clicking on the cover. Enjoy!

Thank you up front and have a fabulous day!

And now, something about the book:

thumbnail_ebookcover

„This book maybe answers the question whether we can become a monster, or the monster already lies deep within us, waiting for the opportunity to come to the surface.

The action of this novel takes place in the region of ex-Yugoslavia as well as in the prison and in the court of The Hague Tribunal for war crimes.

The main character is Gvozden Mishic. He is courageous, honest, hard-working, and above all, a highly honourable man.

What happens when such…

View original post 134 more words

Hodaj!

Imaš samo jedno bogatstvo – zdravlje. Hodaj! Shvataj pravilno. Hodaj! Drži se uspravno. Hodaj! Ne uzimaj zdravo za gotovo! Hodaj! Uzmi najbolje, odbaci ostalo. Hodaj! Daj. Hodaj! Ne pretpostavljaj. Hodaj! Ne očekuj. Hodaj! Živi. Hodaj! Sve su lekcije. Hodaj!