Lako je tuđim K gloginje mlatiti
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #2
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3
10. Zašto u Srbiji nema Boga?
Pitanje je da li ga nema ili se sklonio u stranu i posmatra. Srbi pripadaju grupi od nekoliko naroda koji ima psovku za svakog i može da pokaže svima i svakome, a ponajviše – (ko će kome ako ne) svoj svome. Tako, neretko, Srbi jedni drugima izjavljuju „reči podrške“ kada je u pitanju seksualno opštenje sa članovima porodice kojima to upućuju, a dešava se i da sami sebi isto požele. Ništa manje nisu zastupljene ni životinje. Nečija (nerođena) deca tek imaju „poseban tretman“. Srbi takođe upućuju incestuozne i nekrofilističke izjave onima koji ih iritiraju. Polni organi imaju višestruku ulogu u komunikaciji. I u smislu ponude i u smislu tražnje. Tu možemo da opazimo i različite prideve, što po poređenju, što po „snazi“ njihovog predznaka. Neki ljudi nisu čak ni dorasli nečijem polnom organu, a neki nisu ni za isti. Nekima samo to treba i samo to traže. Srbi su vrhunski dijagnostičari nečijeg psihičkog stanja kada se tuđe mišljenje ne poklapa sa njihovim. Srbi, takođe, sahranjuju i žive članove nečije porodice, kao i svedoke njihovih reči, u različitim scenarijima. Ali, i „dižu iz mrtvih“.
Jebali smo Boga samoga. Jebali smo Boga u nekome. Proklinjali smo u ime Boga. Ubijali bukvalno i figurativno u ime Božje. I sebe. I druge. Spaljivali, „pokazivali“ i sudili skrivajući se iza Boga. Pozivali se na Boga naročito kad ne treba. Tražili smo od Njega da nam ispuni sve želje, a naročito one neplemenite, a On izgleda nije ni džuboks ni pevajuća fontana.
Izgleda se Bog nije dobro snašao među Srbima, a Srbi, samoproglašeni „narod nebeski“, su najverovatnije najbliže Bogu kad sednu u avion i nađu se na 10.000 metara iznad zemlje.
Aleksandra Perić 
Povratni ping: Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3 | babeidede
Povratni ping: Lako je tuđim K gloginje mlatiti | babeidede
Povratni ping: Lako je tuđim K gloginje mlatiti #2 | babeidede
Mislim da smo mi jedini na svetu koji koristimo psovke ne samo u svađi nego i iz milošte. Slušala sam utisak nekih Rusa koji su bili zapanjeni nad tom „metodom“. Psovanje iz mržnje im je jasno, al ovo iz milošte kao npr. „Gde si Marko p…o stara“ ili „Kako si? A u p… materinu dobro sam“ im nije jasno. A nije ni meni.
Sviđa mi seLiked by 3 people
Da, da, dobro si skrenula pažnju na psovanje iz milošte. Ne znam da li smo jedini, ali smo „napredni“ u tome. To mu valjda dođe kao „izrazita bliskost“. „Najjače“ mi je bilo kad sam pre nekoliko godina čula u gradskom prevozu („na izvorištu mudrosti“) razgovor dva „brata“. Poštapalica kojom su se koristili je „Ljubi te brat u ..rac!“
Sviđa mi seLiked by 2 people
Čitajući ovaj savršeni tekst (a i kakav bi bio kad je iz meni omiljene kategorije „Lako je tuđim…“), došao sam do zaključka da smo mi jedan od rijetkih naroda (možda nam Mađari mogu parirati), koji toliko potencira raznorazne oblike „vođenja ljubavi“ u svakodnevnoj komunikaciji sa drugima i samo govori o tome koliko je naš narod posvećen širenju ljubavi. Dakle, mi smo narod ljubavi.
Pored tih psovki o „vođenju ljubavi“ sa bogo(vi)m(a), majkama, očevima i ostalom živom i mrtvom rodbinom, imamo i psovke „iz milošte“, koje i Aleksandra pominje, a one mi, nekako, dođu kao „predigra“. Baš kao što ova „braća“ iz prevoza kažu „Ljubi te brat u …rac!“ (postoji i još jedna varijanta – „Ljubi te brat u muda!“)
Divni smo, zaista smo divni. I stoga se i sam trudim da što češće „širim ljubav“. Istina, izbjegavam Boga i sve svece, ali sve ono što mi je pristupačnije često zavrijeđuje da se spomene u tom kontekstu.
P.S.: Valjalo bi potražiti knjigu „Psovke“ Borisa Glavača, za koju sam (na)čuo da jako dobro obrađuje tu „naslovljenu“ pojavu!
Sviđa mi seLiked by 2 people
Nešo, hvala ti za ovo savršen. Ipak, daleko je to od savršenstva. Čula sam da Mađari imaju poganije psovke od nas. Morbidnije.
Ovako kako si postavio stvari, na ove ironične osnove, veliki je to paradoks.
Pošto se tu koristi glagol koji je prodirući a što bi imalo za svoj primarni cilj spajanje i razmnožavanje (ako sad isključim da su neke kombinacije iz uobičajenih psovki sumanute), možda Srbi zloupotrebljavaju u svakom smislu stvaralački potencijal od Boga dat. Jer, od te silne verbalne penetracije, šta imamo? Pa to su sve izopačenosti. Ponavljam po ko zna koji put, tako nam je kako nam je jer ne valjaju nam takve misli i takve reči koje upućujemo jedni drugima.
Sviđa mi seLiked by 2 people
Od silne verbalne penetracije postajemo samo još jači i jači na riječima. A to je, valjda, najbitnije.
Čuo sam da nekad nije loše ni opsovati, ne bi li se na taj način riješili stresa i bijesa nakupljenog u nama.
Naravno, najbolje je to činiti nasamo, poput onih prilika kada se nalazimo za volanom, pa nas oni sa „druge strane“ iznerviraju nekim svojim postupcima.
To je sasvim OK, njima to ne škodi (jer to ni ne čuju, logično), a nama pomaže…
Sviđa mi seLiked by 2 people
Postajemo osiljeni, to je. A šta je tu dobro, upitno je.
Psovala sam ja onoliko (psujem i sada, ali se trudim da to smanjim), ali ne vidim da mi je to donelo smiraj. Sve te primisli, pomisli, misli, a tek izgovorene reči. I baš takva situacija za volanom, jedna, nedavno, nisam rekla naglas, ali ono što sam pomislila, a uhvatila sam svoje misli, to nije bilo dobro. Pre toga sam pomislila, eto, a baš si provela jedan prijatan dan, razmenila lepe misli i reči s ljudima i šta? Pala sam na prvom izazovu, realno.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Da budem iskrena, meni su još gadniji „psovački eufemizmi“, npr. idi u peršun.
Opsujmo sočno, pa makar nam duši bilo lakše samo na kratko. Ne, ne, navućićemo se. 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person
Slažem se, kad se psuje da se psuje rečima koje su odgovarajuće. Ovo je uvek bilo mnogo „jako“ – za peršun.
Nije ni čudo što je svaka ničim i svačim izazvana budala poetski rečeno umešana „mirođija“ u čorbi, iako postoje daleko eksplicitniji izrazi.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Povratni ping: For the first time with John at the morning service | babeidede