Sočinjenije jedne rečenice

Ni Bog nije stvorio svet za jedan dan, te ni ja nemam razloga da se sekiram što ne umem da napišem jednu prosto proširenu rečenicu bez podrobne psihoanalize.

Regresivnom hipnozom vratila sam se u trenutak kada mi je moja velika ljubav ničim izazvana ili izazvan tek pogrešnim tajmingom nasred ulice na uvce prošaptao:

„Ti si moja kurva…“

Opako sam se nadrkala zbog toga što nije uboo trenutak i ošinula ga i bičem i pogledom:

„Ja nisam ta kurva!“

Znala sam sve njegove mračne tajne i još mračnije želje.

„A šta ako ti nikad nisi bila dobra u krevetu?“, prozborio je duh uvek prisutne sumnje.

„Auuuuuuu, a šta ako nisam?“, munje i gromovi su mi razvalile sinapse.

To mi se nije svidelo ni kao najluđa pomisao, a još manje kao deo neke buduće rečenice. Tada mi je sinulo – opet ću da budem domina!

Otvorila sam kovčeg retko lepih uspomena, oduvala višegodišnju prašinu i uredno poslagala na sto na tuce prigodnih pomagala.

Priznajem, ponela su me davna dešavanja, zanela sam se u pisanju, ali sve to nije razlog da ne pročitate kako glasi ta jedna prekrasna rečenica.

„Kurvo raspala”, cvileći je šuštao dok sam mu zatezala uzicu oko vrata, a onda sam mu zavalila gromoglasnu šamarčinu, nabila mu metalni šiljati vrh čizme u usta, zarila u grkljan stileto štiklu od dvadeset i pet santimetara, a on je roptao i stenjao, „u krevetu ni za koji kurac nisi, mama!”, dočaravala sam Almodovaru delić iz scenarija filma, da bi on na samom vrhuncu ispisao ček na moje ime, na milion evra.