Знаш ли да сам још увек наиван?
Да желим тако!
Да верујем у неки дубљи однос од колеге
Или пролазног пријатељства,
Да се не задовољавам мрвицама
И не живим за протоколе и форме,
Нити одмеравања и законске прописе.
Пљујем на то!
Мени је сваки човек пречи.
Јер волим!
Јер заиста мислим тако!
Нити ме саплићу многе речи
Или трапавост нечијих исхитрености.
И веруј, увек се упецам на исти начин
Толико је одвратно да дивно је!
Хоћеш ли да знаш како?
Прво се положим у темељ међу оне које срећем често,
Дајем им себе као и они себи мене узајамно,
Мада у реду, некад закину на кантару,
И онда делује да је све у реду
Чак и када мало запалимо барут.
А онда се догоди неки преседан
Ватра се мало више запече
И деси се чудо отуђења напрасно.
Одједном ме више не познају
Одједном нема размене,
Саплели се на неки мој…
View original post 53 more words
Uvek je zanimljivije kada se potpali barut. Pss. Trapavima pomoći nema (?)
Sviđa mi seLiked by 1 person
Reći ću samo u onomatopeji smeha, hehehe…
Sviđa mi seLiked by 1 person