Dosluh

Neka ti koraka bat bude lagan
Mek ko pamuk, tih ko sramno ćutanje
Ko u duši kad dvorio si uragan.

Nemam stida, nemam srama, cvrkutanje.
Neka ti ptić srca mog poje: „Dvoje!“
Drago moje, dajem ti cvokotanje.

Ne brojim, ne mislim, volim bezbroje,
Puštam đav’le svoje na đav’le tvoje,
Volja im da se spoje il’ razdvoje.

Govorim ti ništa i ćutim ti sve!