Vi ste klijent. Imate zakazan termin kod pružaoca usluga. Nije prvi put da dolazite. Dolazite na vreme. Vrata su zatvorena. Nikoga nema. Mesto na koje ste namereni da dođete, prema prethodnom dogovoru, nije mesto koje je pitanje života ili smrti, dakle nije npr. bolnica ili mrtvačnica.
Kako se osećate? Šta je prvo što ste pomislili? O čemu razmišljate? Koje misli vam prolaze kroz glavu?
Nikakvo obaveštenjе ne postoji zašto nikoga nema. Sticajem okolnosti postoji broj mobilnog telefona koji je istaknut na vratima, ali on nije ostavljen zbog vas, već iz sasvim drugih razloga.
Pod pretpostavkom da niste pas koji verno čeka svoga gospodara dok ga ovaj sa povocem obmotanim oko bandere ostavlja ispred npr. samoposluge, da li preduzimate šta? Ako, onda, šta preduzimate?
U ovoj fazi ne predlažem ništa, da ne bih uticala na vaša razmišljanja.
Svaki vaš komentar je zlata vredan.
Welcome and share your thoughts. 🙂
P. S. Ne zaboravite na sve moguće kombinacije. Baš kao i na one koje se tiču i horizontalnog i vertikalnog povezivanja tj. nadovezivanja u komentarima.
P. P. S. Hvala za lajkove. Ali, ponajviše, da vas čujem… 🙂
Obratite pažnju na komentare! Tu smo zbog svih nas! Da se čujemo i da naučimo jedni od drugih!
Naročito se zahvaljujem Mariji Berzati, psihološkinji i psihoterapeutu, na razmeni stavova, mišljenja, iskustva, itd!
Nastavak: Rešavanje situacija #1 – objašnjenje (skromno moje)
Aleksandra Perić 
Sve je to go neradnik i lezilebović… 😀
Sviđa mi seLiked by 1 person
Vidim, neki načelan stav u šaljivom tonu, verovatno. Još nešto?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Otvorio bih knjigu, koju uvek nosim i počeo da čitam dok mi ne dosadi, onda iznerviran otišao…
Sviđa mi seLiked by 1 person
Ok, ovo je već nešto konkretno. Dozvoli, da čujemo još mišljenja (ako ih bude). Za tebe pitanja (bez potrebe da pišeš ovde o tome ukoliko ne želiš) – zašto čekaš? i šta bi uradio sa svojom iznerviranošću?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Živim u nadi da će se u dogledno vreme pojaviti taj koga čekam… Šta bih uradio, verovatno ništa, gunđao i otišao… Ako bi se slična situacija ponovila ponovo, verovatno bih odustao od ponovnog čekanja… Postoji šansa da bih kontaktirao više organe…. Možda je sve to suviše pasivno i nije pravo rešenje, ali eto…
Sviđa mi seLiked by 1 person
Znači, čekaš, znači nezadovoljan, sebi u bradu mrmljaš, a onda opet, drugi put, odustaješ od čekanja, ali čekaš opet ili ne? Nije mi jasan deo kontaktiranja viših organa. Ko su viši organi? Pitanje je šta je pravo rešenje za tebe da se ti osećaš dobro u hendlovanju takve neke situacije? Istovremeno, i koju i kakvu poruku (ipak) upućuješ (ili ne upućuješ) drugom. Mislim da jeste pasivno, ali i agresivno prema sebi. Istovremeno, za „ofanzivu“ se odlučuješ tek naknadno. Kako bi to izgledalo?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Naravno da je agresivno prema sebi, tako to najčešće ide… Ako mi pružalac uslug apruži dobra izgovor, mogu da pretopim bes i razočarenje u prihvatanje i oprost(mada opetpamtim…) A je li ti to pišeš neki psihološki profila nas blogera? 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person
E pa, vidiš, pitanje jeste zašto bi ti to „davio“ u sebi i usmeravao na potpuno nekonstruktivan način za sebe samog. I šta sad, neko ti pruži „priču“, tebe ta priča „umiri“, pretvoriš te negativne emocije (a koje su snažne ako posmatramo da je odnos u stvari ne baš bilzak) u da kažem neutralne. Ali, kako pamtiš, da li to znači da postoji momenat i – pamti pa vrati?
Ne, ne pravim psihološke profile blogera, već pokušavam da čujem kako razmišljate i šta činite u npr. takvoj nekoj situaciji, jer ne znači da su naše reakcije dobre po nas i po druge. Možda možemo i da ih menjamo? Naročito ako osećamo da nisu dobre za nas.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Evo ti skorašnji primer… Stalorezac trebao da mi uradi stklo. Bio sam nekoliko puta za dve nedelje(te nije tamo, te nije stigao), da bi se n akraju završilo da kada sam peruzeo, morao sam da se vratim da ga skrati pola cm… Malo sam se jedio, malo sam bio u fazonu – ma, nema veze…
Sviđa mi seLiked by 1 person
Kapiram, to su te situacije koje nam manje-više dolaze svaki dan. Da li si mu dao lovu unapred?
Ja imam situaciju sa električarom koga je odavno trebalo da otperlijam, a ja igram pipirevku, istupila sam i mozak i jezik pregovararajući, jer je struja u kući u pitanju i jer mi se ne sviđa da n ljudi petlja po struji. Sve kao, ovaj da završi posao. Osećam da od mene zavisi samo da to presečem, pa da uzmem bilo koga, pa kako bude. Kardinalnu grešku sam napravila (sad sam general posle bitke) kad mu kod prvih njegovih odlaganja – jednostavno nisam rekla, pravila su ta i ta, može, ne može, i ćao zdravo. Al’ dobro, svaki dan neka nova „nauka“.
P. S. Mislim da nisam jedina, baš kao što ni ti nisi jedini koji imamo neki odnos prema majstorima kao da nam ne znam šta zavisi od njih. Meni su uglavnom svi majstori s kojima sam imala posla bili veoma naporni, osim ako ne ćute i samo da rade svoj posao.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Znaš kako kažu, majstor ne laže, već odlaže… 😀 Nisam platio unapred, ali pošto mi se nije žurilo, nije mi ni bilo toliko bitno da li će za dan, dva ili dve nedelje… 🙂 Najgore je ako je u pitanju dobar majstor, ne možeš baš tek tako da ga otkačiš—
Sviđa mi seLiked by 1 person
Naravno, i ne treba lovu davati unapred. Ali, kontam, išao si nekoliko puta, pa ti trošiš svoje vreme… isto tako, pa još fasovao dimenziju, pa onda opet ti ideš da reklamiraš.
Dobar majstor, a dobar jeste, ali kad se ovako postave stvari – to je nedgovorno i bahato ponašanje.
Najjače je što je električar s preporukom. Hoću da kažem, preporuka može i ne mora da znači.
Sviđa mi seLiked by 1 person
…Па. Ти пишеш о РЕБТ-у.
Браво.
ПС. И залазиш у простор пројективних техника.
Поздрављам Те!
Sviđa mi seLiked by 1 person
Здраво, Стан. Укључујеш се? Лично? Професионално? Поздрављам Те!
Sviđa mi seSviđa mi se
Знам само да бих се изнервирао и отишао. Вероватно се не бих касније враћао и потражио бих замену за њих (наравно, уколико је то изводљиво). Мада никада нисам био у таквој ситуацији, па не бих да сигурам.
Sviđa mi seSviđa mi se
Хвала ти, Миле, на укључивању и коментару. 🙂 Да ли то значи да би се на неки начин осетио испаљеним или изневереним (мада је ово можда прејака реч ако је релација customer-client)? Да ли би те занимало зашто та/ј неко није ту у договорено време?
Sviđa mi seSviđa mi se
Признајем да бих, ако смо имали заказан термин, а они ме нису обавестили о одлагању. А ако ме већ не би контактирали пре мог доласка, вероватно не бих имао разумевања за њихове разлоге (што не мора да значи да разлози нису оправдани).
Sviđa mi seLiked by 1 person
Дакле, важно је уважити другога. Постоји обавеза да се онај који испуњава свој део договора и обавести, макар и о одлагању или неиспуњавању договора (који год да су разлози), ако сам добро разумела?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Тако сматра моја маленкост. Довољно је да кажу – извин’те, одлажемо јер морамо, и нема проблема. Ипак сам ја пацифиста у души и трудим се да имам разумевања.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Да ли то исто прихваташ у последњем тренутку (да се којим случајем деси позив), док гребеш по вратима која се не отварају? Пацифизам у души, доноси ли и у тим тренуцима мир и твојој души, или?
Sviđa mi seSviđa mi se
У последњем тренутку – не, таман посла. Тада притисак скаче и ја сам љут и баталим их.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Океј, и шта онда са том љутњом? Где је прелијеш? Како је излијеш? Или је улијеш у себе?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Улијем у себе, па скратим живот за годиницу-две и тако.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Миле, чекам(о) још људи да чујемо. Надам се?! А ја те волим баш овако отвореног и искреног.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Занимљиво, Подстакла си ме да и ја оставим свој коментар.
У свакој ситуацији гледам да се што мање нервирам. Трудим се да то што ми треба обавим на што једноставнији, бржи и безболнији начин.
Да не дужим много. Дакле, дођем код тог „пружаоца услуга“. Нема га први пут. Хајде, добро, можда је нечим спријечен и није ту тренутно. Дођем други пут, нема га? Е, више ти га ја нећу доћи. Тражим другога.
Ако нема другога? Е, онда, знаш оно, знам лика који зна лика… Не кажем да волим ствари завршавати преко веза и везица, али сам некада једноставно присиљен на то.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Добродошао. 🙂 Хвала ти на коментару. Свиђа ми се ово – можда је спречен. Не знаш зашто? Не занима те? Одлазиш? Долазиш други пут? Зашто?
П. С. Као што сам написала, није питање живота или смрти, дакле, избор постоји.
П. П. С. Интересује ме твоје насумично повезивање „знам лика који зна лика…“. Да ли је то правило или изузетак? У ствари, зашто си тако схватио ситуацију?
Sviđa mi seSviđa mi se
Хајде да мало објасним, зашто долазим долазим други пут.
Узмимо у обзир да то није установа него нешто као канцеларијица у којој ради само тај један лик („пружалац услуга“). Одсутан је, добро, мора да има неки разлог. Није битно који. Можда бих га и назвао јер сам код њега дошао, вјероватно зато што га познајем на неки начин. Други пут када бих наишао на исту ситуацију, отишао бих и не бих се чак ни наљутио, бар не много. Па, људи, има увијек некаква алтернатива, неко други.
П.П.С. Свакако да је изузетак. Рекох малопре да не волим послове завршавати преко веза. Али се некада стварно мора, ако ствари хоћете да завршите како треба. И вјерујте да сам чешће тражио услугу за неког познатог него за себе (под условом да та нека услуга (по мени) има оправдање. Нећете вјеровати за какве све глупости људи траже везу).
Sviđa mi seLiked by 1 person
Океј, твоја поставка ствари ми је занимљива. Дакле, ради се о некаквој институционалној поставци ствари, ако сам добро разумела? „Мора да има неки разлог?“ Значи, имаш оправдање за тог неког. Можда би га назвао? Можда? Или би га назвао? Зашто одлажеш? (ако узмемо у обзир да није рецимо питање минусног стања кредита на телефону). Други пут, долазиш, кажеш „не бих се чак ни наљутио, бар не много“? Или би се ипак наљутио, али „не много“, и даље имаш разумевања за другога? Где си ту ти? Неко други? Да, увек постоји алтернатива. Али у ком тренутку?
П. П. С. Занима ме како се то ствари завршавају „како треба“? Шта је мерило тога? Зашто се пре заузимаш за друге него за себе?
П. П. П. С. Опште је место на овим нашим просторима мишљење да везу треба имати од бакалнице до председника. Шта ми заправо завршавамо тиме за себе? Или за друге? Да ли само углављујемо „шраф“ у машинерију која може да функционише и без тог шрафа?
Sviđa mi seSviđa mi se
..институционална поставка ствари? Не, Све се своди на то да се што мање нервирам,
П.П.С. Завршити ствари како треба, по мени је, завршити ствари (послове) до краја за што је могуће краће вријеме.
П.П.П.С. На жалост то тако функционише у цијелом свијету. Многе битне ствари тако функционишу. И хтјели ми то признати или не, сви смо ми ти мали шарафићи.
Sviđa mi seSviđa mi se
На основу изнесеног, тако сам схватила. Могуће је да сам погрешила. Шта те нервира?
П.П.С. И онда остаје време, за шта/кога?
П.П.П.С. Не знам за цео свет. Нисам га обишла. Које су то битне ствари?
Sviđa mi seSviđa mi se
Prva asocijacija: zoveš se Džo i ideš na „seanse“ kod gospodina K. Ako si gledala Trirov film Nimfomanijak znaš o čemu pričam. 😀
Sviđa mi seLiked by 1 person
‘Еs’ ti to pročitala moj komentar kod Mileta… 😉 na https://zmajognjeni.wordpress.com/2017/12/05/силиконска-љубав/ LOL
Druga?
Sviđa mi seLiked by 1 person
Nisam videla taj komentar. 😀
Sviđa mi seLiked by 1 person
Dobro, de, nisam ni taksista, ni frizer, pa nisam ništa ni čula, ni videla… 😉
Sviđa mi seLiked by 1 person
Ili recimo, ideš u kazino da igraš rulet, ali vrata su zatvorena, treba da čekaš još dva sata da otvore. Drugog nema, jer si u provincijalnom kazinu. Stišćeš hiljadarku u ruci i dvoumiš se da li da igraš na nulu ili na 11.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Samo Blek Džek, ako mene pitaš. 😉 Može i onlajn. 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person
Ajmo ovako: najpre ne verujem, onda čekam sve misleći pa dobro, iskrslo nešto, sad će, samo što nije… onda počinjem da se nerviram, tačnije, osećam se pomešano. Mešaju se bes, razočarenje i tuga. Rekla si „dogovor“, besna, razočarana i tužna što ljudi gaze Reč. Pokušavam da odagnam sve to, o.k. možda zaista ima objašnjenja, ali, zašto se nije javio/la? To bi rešilo sve. Možda nije u prilici… čekam i dalje. Onda pokucam na druga vrata (ako ih ima) i pokušavam da saznam nešto. Uglavnom i dalje verujem da postoji objašnjenje. U startu neću da zovem taj ostavljeni broj, sve se nadajući, pojaviće se, što da čoveku pored svega bude još i neprijatno.
I tako čekam, čekam, sve mislim, ako odem stići će odmah iza mene.
Na kraju odem, verovala ili ne, besna na sebe Da, na sebe i to iz dva razloga: prvi, što nisam odmah otišla no izgubila silno vreme, drugi, nepreležane dečje bolesti, što uvek polazim od sebe. Trudim se da ispoštujem Zapovesti… ne čini drugome…
Elem, stignem kući, izjadam se mužu (to počinj sa „Ne mogu da verujem…“, onda uveče sednem i napišem neki šaljivi post, okrenem na zezanje i nekako prođe.
I tako više puta…
I ko je tu glup?
Sviđa mi seLiked by 2 people
Prvo, hvala ti na beskrajnoj iskrenosti, babe.
Bes, razočaranje, tuga. Bes, kao manifestacija pogođenog ega? Razočaranje, kao ne poštuje me? Tuga, kao šta i zbog čega? Zašto se nije javio/la? Da li dolaziš na ideju da ti okreneš broj i razrešiš dilemu? Dakle, direktno, ne raspitijući se naokolo – šta je bilo ako je bilo… Nećeš da zoveš, jer drugom može da bude neprijatno, kažeš. Da li i tebi, time?
Čekaš, čekaš, čekaš… koliko to traje? Koja je tvoja granica? I treba da si besna na sebe.
Zapovesti? Šta bi drugome učinila loše time? Šta si sebi učinila loše time?
Dođeš kući, izjadaš se mužu (on je prvi na “tapetu”) i sve ostalo ide svojim tokom.
Udaviš bes, razočaranje i tugu u humoru. Dokle? Zašto?
Nije pitanje gluposti. Pitanje je samopoštovanja.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Iskrena, nego. Zaslužuješ.
Bes, ne kao manifestacija pogođenog ega. Bes zbog nepoštovanja dogovora. Nepoštovanja reči.
Razočaranje, opet ne zbog mene. Razočaranje zbog još jedne potvrde da ima ljudi koji (opet) ne poštuju reč.
Tuga zbog saznanja gore navedenog.
Da pozvala bih, ali bih pre toga verovatno pokucala na ona druga vrata očekujući tamo možda ostavljenu poruku, obavljanje posla i bez izostalog/e, ili makar saznanje da postoji neko logično objašnjenje, čisto da ne bi čoveku koji je možda morao hitno da ode učinila neprijatnost pozivanjem (možda bi i meni bilo neprijatno, zavisi od toga šta i čula).
Čekam. Granica. Zna li je iko ko nije čekao? Zna li je i onaj ko je čekao?
Besna na sebe što sam izgubila vreme. Što nisam uspela da procenim da je besmisleno čekati.
Zapovesti. Ja ne bih nekoga nakon dogovora ostavila da čeka a da ne iznađem način da mu se javim, objasnim, makar i ceduljom sa izvinjenjem na tim vratima , a pošto ja ne bih, sve mislim da i drugi ne bi i to nikako da prebolim.
Da, izjadam se mužu. I pohvalim se mužu.
Dokle, zašto humorom? Vratimo se nekad na situaije koje su izazvale neke neprijatne reakcije (kao opisana) i udubimo se malo… Vredi li nerviranja, besa, stresa. Smešno. Ima toliko tuge oko nas da se zaista ne treba previše kidati oko nekih koje dođu i prođu. Smehje lek.
Za glupost sam se šalila. Sebe i dalje poštujem (ta nisam ja ta koja je pogazila reč i prekršila dogovor!)
Sviđa mi seLiked by 1 person
Ja mnogo volim tvoja razmišljanja i veoma mi se dopada tvoj komentar, vredan je veoma pažljivog čitanja i promišljanja. U nekim delovima se ne slažem sa tobom, ali baš zato smo ovde, da razmenimo mišljenja. Ne bih dalje “razrađivala” šta hoću da kažem, jer hoću da sačekam, ukoliko još poneko poželi da ostavi komentar (jer prebrzo “štancujem” postove), pa ću da ispričam ponešto.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Intermezzo…
Sviđa mi seSviđa mi se
„Ko čeka, dočeka“ nije više toliko aktuelna izreka. Sve zavisi koliko je važno da se sačeka, Niski prioritet, odlazim uz obaveštenje da sam dolazio u dogovoreno vreme. Visoki prioritet, čekam do mraka ako treba.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hvala, ti. Znači, postoji skala bitnosti tvoja za tebe, uz obaveštenje drugom. Zanima me koja je to situacija visokog prioriteta gde čekaš do „kraja“?
Sviđa mi seSviđa mi se
Posao, porodica, zdravlje, sve ostalo je prilagodljivo, da ne kažem „promenljivo“.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Prvo sto mi prolazi kroz glavu – sad ce.. kako nikog nema vec dugo, pomisljam na neodgovornost i nepostovanje. Mislim da nema smisla stajati i cekati.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Zdravo, Mirmaa i dobrodošla! „Sad će…“ Koliko dugo čekaš? Slažem se da nema smisla stajati i čekati. Slažem se da je to neodgovorno prema (sebi) drugom i da je nepoštovanje (sebe) drugog, zavisi kako postavimo stvari, zato je u zagradi.
Sviđa mi seSviđa mi se
Povratni ping: Rešavanje situacija #1 – objašnjenje | babeidede
Hmm.. pa sad.. moja reakcija bi ovisila o više stvari..
Prvo – što piše na vratima 😀
Desilo mi se sad nedavno da sam išla kod svoje psihoterapeutkinje.. i na vratima je pisalo nešto, ali ja nisam obraćala pažnju nego sam se sjela, izvadila mobitel i čitala. Nije mi problem pričekati ako se ona zadri duže sa nekim klijentom prije mene.. ali nakon cca 15 min koje su brzo prošle uz čitanje na mobu, bilo mi je malo sumnjivo pa sam se ustala i otišla do vrata da vidim što piše, a ono žena je na bolovanju 😀 a njezina pomoćnica mi to nije na vrijeme javila.
Pokucala sam, otvorila mi je pomoćnica i rekla sam joj da to baš i nije u redu, ali da nije preveliki bed jer živim blizu pa sam se samo prošetala.
A inače.. da je na vratima samo broj, pričekala bih malo misleći da će se osoba vratiti kroz 5-10 minuta, a ako se ne bi vratila onda bih nazvala da vidim o čemu se radi. Ovisno o tome što bih čula bih možda prokomentirala kako nije u redu da mi ta osoba nije otkazala termin.
Sviđa mi seSviđa mi se
Prvo, haj-ho tebi, Marija, i hvala ti što si se odazvala.
Odmah da ti kažem da sam dala dalji tok priče ovde, tj. objašnjenje svoje reakcije i postupka, ali i neku svoju samoanalizu, kakva god da je.
U svakome slučaju, ono što mi je zanimljivo da si ti npr. imala “sliku” odlaska kod psihoterapeutkinje i da si opušteno sačekala tih 15-ak minuta, jer je sasvim moguće da je neko u startu (od prvog klijenta) probio tajming i da se to nastavlja. To verovatno nije retka pojava, pretpostavljam.
Okej, nije preveliki bed, jer si blizu. Da nisi? Da si se “cimala” s kraja na kraj grada npr?
Zanima me kako je reagovala pomoćnica na to što si joj rekla? Šta je rekla? Da li ti se izvinila?
E, sad, ni ovde ni tamo nisam objasnila – dakle, na vratima je stajao broj telefona, jer je žena frizerka i traži radnicu.
Takođe, ono što nisam napisala ni ovde ni tamo, je da je to praktično značilo da su ta vrata, praktično vrata od lokala, što znači – stojim na ulici ispred vrata.
Tvoj poslednji pasus, meni lično je ključan u smislu, da, preduzimaš nešto konkretno. Zoveš. Naravno, sve zavisi kako teče razgovor. Doduše, a videćeš tamo šta sam napisala, ja nisam čekala ni minut, odmah sam zvala i onda ide dalja priča.
P. S. Dok sam ti kucala odgovor, stigao je još jedan od tebe, sada ga čitam. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa da sam išla na drugi kraj grada tramvajem.. e to bi u meni izazvalo ljutnju.. jer ono, tu je pomoćnica kojoj je posao da mi javi, a nije mi javila.
Ja sam nekako naučena da stvari za koje si plaćen trebaš napraviti na vrijeme, a ako ih ne napraviš, da fino čuješ kritiku i ispričaš se uz najbolju namjeru da to više ne radiš.
Pomoćnica mi je prvo rekla da me nazvala, a ja sam joj rekla da nije. Kaže ona da sigurno jest, a ja joj kažem da nije.
Nafurila se malo jer nisam posumnjala u sebe i zapitala se jel me zbilja zvala, ali to je tak kad si svjestan toga što ti se u životu događa 😀 ono, nisi me zvala i neću ti reći da jesi i da sam ja zaboravila. Imam mobitel i popis poziva.
Sasvim slučajno živim blizu. Nisam se šetala – došla sam s autom pa mi je trebalo svega par minuta, ali svejedno.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Pokušavam da se setim neke ovakve situacije gde sam “popila” ispalu idući s jednog kraja grada na drugi i šta sam uradila.
Pa da, bila je takva situacija kod lekara. Zazakano. Državni lekar. Oni navodno zovu (al’ za malo) kad se desi da je dr na bolovanju i sl. Što u praksi u stvari uopšte ne rade, nego lažu da su zvali. Jedna stvar. Druga, neće da uzmi broj mobilnog, tako im diktat od fonda. A ja fiksni nemam. Svejedno. Ne staje ceo sistem jer jedne lekarke nema kad ima druge. Šta sam uradila? Popela sam im se na glavu dok me lekarka koja je tu nije primila, jer sam rekla, ponavljala uporno kao papagaj, da moje vreme košta, prevoz košta i da ne dolazim kod lekara iz hira. Bilo je „žestoko”. Ali izborila sam se u toj situaciji. A šta drugo? Za mene nije bilo prihvatljivo da prihvatim da sam se zalud akala.
U ovoj situaciji sa pomoćnicom smatram da je bezobrazna, jer je pokušala da „opere” svoj nerad time što te je slagala da je zvala. Ali ti se nisi dala zbuniti. Ako sam shvatila dobro – ona nije našla za shodno ni u jednom trenutku da izgovori istinu i da kaže – da, greška je moja, oprostite nisam vas pozvala.
Svejedno, ono što mislim, nije pitanje toga da li si blizu ili daleko, nego da li poštuju naše vreme. E to.
Sviđa mi seSviđa mi se
ne znam zašto mi ne da da odgovorim ispod tvog komentara, al dobro..
pa radi se zapravo u tome da ja znam da to nije bilo u redu, makar ona to ne želi izgovoriti i ispričati se.
tko zna kakvim životom ona živi. javljaju li ljudi njoj takve stvari i prihvaća li ona to kao normalan dio života, pa joj moje bunjenje predstavlja otkrivanje tople vode ili pomisao „Gle malu kak je bahata kad mi kaže da to baš i nije u redu. Evo meni to stalno rade, a ja ništa ne kažem.“
(p.s. nisam mala 😀 visoka sam i ima me 😀 )
Sviđa mi seLiked by 1 person
Verovatno što nisam postavila dovoljno „levela“ ili „podlevelea“ na samoj blog stranici. Mea culpa.
Ja sam u ubacivala odgovore kroz WP reader.
A dobro, sve to govori o samo o njoj.
Priča za „gle, malu i bahatu“, je my life story. 🙂 Sem toga, i „luda“ sam žena, naročito kad se borim za nešto što je bitnije od nekih situacija tipa frizera i sl.
P. S. Isto i kod mene tako. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja vjerujem da borba za svoja prava počinje upravo sa „malim“ stvarima tipa frizera ili konobara koji je donio krivu kavu.
Ako ne mogu reći konobaru da je donio krivu kavu, makar ću je uzeti i popiti, kako ću onda bilo kome važnijem reći bilo što važnije?
No frikin vej. Šta ne?
Mislim nitko ne mora biti bezobrazan i sve se da reći na pristojan način kojim se nitko ne vrijeđa, ali zašto ne reći?
Sviđa mi seLiked by 1 person
I ja u isto to verujem. Sve počinje od malih stvari i sve jeste u malim stvarima. Zato sam tako malo i nedorečeno postavila situacija, da bih posle dala neko svoje objašnjenje.
Naravno, najviše zbog toga da ljudi kažu šta misle, kako reaguju i šta preduzimaju ili ne preduzimaju.
Poenta je u načinu kako nešto govorimo, jer sve i možemo da kažemo na način koji je prihvatljiv i za tebe i za mene.
Mislim nije isto reći: “Ova kafa je kao pišaćka, momak, znaš li ti da napraviš kafu, sem toga tražio/la sam tursku a ne nes?”
Ili reći:
“Vidim da ste veoma zauzeti, moguće je da ste greškom zamenili porudžbine. Ja sam naručila tursku kafu. Molim vas da vratite ovu nes kafu i da mi donesete tursku kafu, jaču, da podsetim samo.”
Sviđa mi seLiked by 1 person
Ali da napomenem, nije uvijek bilo tako.
Prije sam znala čekati i čekati.. još pogotovo jer nije baš bilo ni mobitela, ili je bilo mobitela, a nije bilo para na računu i tako.
Nikada mi nije bio problem čekati, ali se to u nekim situacijama okrenulo protiv mene.. pogotovo jer često, tipa u 98% situacija dođem barem 10-15 min ranije (čisto da ne zakasnim).
Sada čekam 15min. Ako te nema, nazovem te. Ako si blizu, odem u prvu birtiju i čitam dok ne dođeš i očekujem dobru ispriku i plaćenu kavu 😀
A ako se ne javiš, aj bok.
Iako mi se to još (srećom) nije dogodilo.
Kašnjenje, ono kad netko redovito kasni, doživljavam kao pasivnu agresiju što kronično kašnjenje i nepojavljivanje na dogovoru jest.. i to ne toleriram.
Prije sam mislila da je to radi mene.. i nekako bih odlazila ljuta na sebe.. i sad mi to inicijalno zna pasti na pamet.. ali kašnjenje ili nepojavljivanje zbilja ne govori ništa o meni.
Ak se dogovorim i sa crnim vragom doći ću mu na vrijeme, a ako se ne želim naći s njim, onda ću mu to i javiti. Ako nemam muda reći istinu, a slagat ću nešto, ali neću pustiti nekoga da me čeka. Nije u redu.
Sviđa mi seLiked by 1 person
E, baš zbog toga, što sam znala da pizdim i da čekam, kada sam bila mlađa, a to ne podnosim. Ista priča, ako ne dođem na vreme, dolazim ranije garant. Ako se desi da kasnim, naći ću način da to javim nekome, pa kako god. Tako sam posuđivala i tuđe mobilne. A kad nije bilo mobilnih, zanimljivo, imala sam mnogo manje tih situacija sa kašnjenjem drugih.
Ne’š verovati, pomislila sam, da mi je ova riba rekla, hej, stvarno mi je frka, je l’ nije problem da sedneš u kafić i da me sačekaš, kažem, bih pristala, ako je neko vreme za mene prihvatljvio.
Zamisli, sad, kad skoro svako ima telefon, da čekaš nekoga npr. 15 minuta na ulici, na npr. 10 ispod nule. Ma, hajdeeeee…
A za ovo potpisujem: “A ako se ne javiš, aj bok.”
A ovu tvoju rečenicu moram da citiram i istaknem (zbog onih koji čitaju):
“Kašnjenje, ono kad netko redovito kasni, doživljavam kao pasivnu agresiju što kronično kašnjenje i nepojavljivanje na dogovoru jest.. i to ne toleriram.”
Sa poslednja dva pasusa se slažem, slažem, slažem i to 1000%.
Opet te citiram:
“Prije sam mislila da je to radi mene.. i nekako bih odlazila ljuta na sebe.. i sad mi to inicijalno zna pasti na pamet.. ali kašnjenje ili nepojavljivanje zbilja ne govori ništa o meni.
Ak se dogovorim i sa crnim vragom doći ću mu na vrijeme, a ako se ne želim naći s njim, onda ću mu to i javiti. Ako nemam muda reći istinu, a slagat ću nešto, ali neću pustiti nekoga da me čeka. Nije u redu.”
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa da, da je ona predložila kafić jer nije bila sigurna kad će doći, a vjerojatno je znala da neće doći za 5 min to bi značilo da te osim kao mušteriju doživljava i kao osobu.. ali u tom slučaju bi ti prije no što bi ti došla javila da se sjedneš u kafić i popiješ kavu.
Ja imam za takve ljude samo jednu riječ – bogomdaniljudi. dobro nije jedna riječ, ali kužiš poantu 😀
Dakle, mislim da nije pretjerano tražiti da te drugi dožive kao osobu i da uzmu u obzir da nikome nije ugodno čekati, a da niti ne zna što čeka. Ono, ti ne znaš hoće li se ona pojaviti ili ne.
meni je skroz okej što si ti učinila – otišla dalje (pročitala sam situaciju).
Kul.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Upravo to, mogu sad da tupim naknadno kako mi njenih “dolazim za 5 minuta nije zvučalo uverljivo”, a sem toga, opet isto, trebalo je ona da zove, a ne ja.
Ali… odluka je bila moja za tih 15 minuta, i ni sekund više.
Svakako bi to promenilo tok situacije. Njen inicijalni poziv.
Tu je taj key point koji si istakla. Time bi ona poslala poruku da me doživljava i kao osobu, a ne samo kao nekoga od koga dobija lovu za svoj rad.
U stvari, odlična poruka i lekcija.
Ja kapiram da su to ljudi koji ne poštuju ni svoje vreme. Stoga, zašto bi ona ili neko drugi sličnog načina razmišljanja poštovao moje ili nečije vreme.
Hvala ti. I meni je zaista bilo okej što sam donela takvu odluku i nastavila dalje.
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa da, ako ti ne cijeniš moje vrijeme koje ću provesti čekajući te, moje vrijeme koje sam potrošila da bih zaradila novac koji sam mislila ostaviti kod tebe i MOJ NOVAC dovoljno da mi javiš da ćemo kasniti, onda ću to sve ostaviti negdje i nekome tko će se barem pretvarati da to cijeni.
Sviđa mi seLiked by 1 person
E, to, baš tako! Za generalni princip.
A i dodala bih da zaista mislim da ima ljudi koji se uopšte ne pretvaraju da to cene, već zaista cene. I to se da provaliti kroz ponašanje, znaš već.
A, ako ću da dodam, nova frizerka, em što mi je ovako legla ko čovek, em što su cene upola niže. A kvalitetom sam vrlo zadovoljna,
Sviđa mi seSviđa mi se
Ma dobro, to sam malo karikirala sa pretvaranjem.
Ako se osjećam kao da me netko doživljava kao osobu, onda vjerujem da me zbilja i doživljava tako.
A i eto.. dobra frizerka i niže cijene su nagrada za zauzimanje za sebe ❤
Sviđa mi seLiked by 1 person
A dobro, ali nije nemoguće ni pretvaranje, ni nepretvaranje. 🙂
A oseća se to. To se ne da odglumiti. Ili su retko tako dobri glumci. 😉
Znaš, to mi je baš leglo. Dođe to tako, izgleda je trebalo sve da se posloži tako s promenom frizerke. ❤
Sviđa mi seSviđa mi se
Svako zlo za neko dobro.. samo ponekad treba razmisliti o tome što je tu dobro 😀
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hahahahaha, lagano klizimo u filosofiju. 🙂 Što ja, inače, mnogo volEm. 🙂 Treba razmisliti, da.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hehehe i ja sam ljubiteljica filozofije 😀 sto se i vidi iz tekstova 😂
Sviđa mi seLiked by 1 person
Drago mi je zbog toga. 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Konkurs
Grupa Blogovi poziva sve autore koji na svojim blogovima objavljuju tekstove na južnoslovenskim jezicima da pošalju svoje neobjavljivane prozne radove i pesme na sledeće teme:
1. Van okvira ekrana
2. Blogatstvo
3. Escape: 12122020 – Putovanje u središte duše
Tekstove maksimalne dužine do dve strane kucane u Wordu, font Times New Roman, veličina 12, ćirilicom ili latinicom, slati na adresu grupablogovi@gmail.com do 12.12.2020. godine. Svaki bloger može poslati po jedan tekst na svaku od tri teme. Uz tekstove dostaviti i kratku biografiju autora.
Žiri u sastavu: Jelena Milenković, pisac, Jelena Ćuslović, pisac I Marija Urošević, menadžer u konditorskoj industriji, izabraće tri najbolja rada, a imena autora biće objavljena 7. 1. 2021. godine.
Od izabranih radova biće priređena zbirka u elektronskom izdanju, a bude li interesovanja njihovih autora, koje ćemo kontaktirati posle prikupljanja radova, moguće je samofinansiranje objavljivanja zbornika u štampanom izdanju.
ps: ovo shvatiti kao pozivnicu 🙂
Sviđa mi seLiked by 1 person
Hvala, Negoslava na pozivu. 🙂
Neobjavljivani radovi podrazumevaju da nisu objavljeni na blogu? Da li sam dobro razumela?
Sviđa mi seSviđa mi se