Dečko u belom odelu s ljubičastom kapicom na glavi propustio ih je u kutiju sa ogledalima.
„Želite li gore ili dole?“, s mekoćom prigušivača na snajperu je prozborio.
„Uvek smo za… Draga, za šta smo? Za gore? Ili ćemo dole?“, pomerao je lutak svoju glavu gore-dole.
„Ni gore, ni dole, ta pogledaj kakve su mu odore?!“, mrmljala je tako nešto ili slično tome neka Ona koja je držala konce u rukama.
„Gospodari su za?“, glas je bio za oktavu tiši od nečujnog.
„Ja, mislim ti, mislim on, mislim ona, mislim ono, mislim vi, mislim oni – mi – gospodari!#?#!“, staklene okice lutka zablesnuše beživotnim sjajem.
„To smo mi. Svi mi. Zar nismo odveć i gore i dole? U ovim ogledalima, ogledalima, ogledalima, vidim Tvoje likove!“, zblanuto se vrtela po kutiji i posmatrala sve Njegove likove.
Proživljena gola voda i odsanjana odevena sloboda stvarnost beše ili iluzija tek?
Aleksandra Perić 
Slikovito i magično… Kretanje je uzaludno, jer mi smo u kutiji, a oko nas su sve ogledala, gde god krenuli idemo ka istom.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala, Aleksandra. Kretanje je upitno, mada se krećemo. U stvari, kad se krećemo, moguće je da idemo ka istom, ali možda i ne idemo uopšte. A možda je nekad – ka, a nekad – od.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
„….staza trnja ili staza orhideja.“ 🙂
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Naizmenično.
Sviđa mi seSviđa mi se
…Свако носи Светлост.
И свако прима Светлост онолико колико је спреман.
Хвала Ти А!
Поздрављам срдачно!
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Да(јe) Бог да, да Свако носи Светлост… и да је прима…
Хвала Теби!!!
Срдачно Те отпоздрављам!
Sviđa mi seSviđa mi se