Luda

via wikimedia.org

Htela sam da budem srca tvoga kraljica
Da zavitlam crne haljine tvoje
U reku, da virovi je progutaju
Da skinem s glave tvoje kamilavku.
I tako ti je za broj manja ili veća.

Htela sam kose da ti raspletem
Da cveće u tvojoj kosi budem.
Htela sam da se utkam
U svaku poru bića tvojega.

Htela sam da ti budem sve i svja.
Ništa ti bila nisam.
I reči koje izgovorila sam
I tišine koja oćutala sam
Ni zarez, ni tačka, ni znak pitanja.
Obrisao si me kao da postojala nisam.
Neću se slomiti
Neću se boriti
Neću su pokoriti.

Luda li, sam, bila?
Luda li, sam, sada?
Luda, biću li, kada?
O, ludosti, usuda izrečenog:
„Volim te!“

A ti sklonio si se od mene
Kao da od kuge sam obolela
Ali nije kuga bila kuga
Niti je kuga moja druga
To je bila srca moga tuga.

Je l’ sam luda
Što verujem u čuda?!
Prosjakinja li sam ljubavi tvoje?
Ne berem plodove sa osušenog drveća.
A, ne, ne tražim mrvice sa tvoje trpeze
Mene mrvice ne goste.
Moj je vrisak bio most do tvoje tišine.

Nema tajni, istina je:
U ovom svetu patnja najveća je
Ko se ljubavi u sebi odrekao
Odrekao se ljubavi drugoga.
Ko će koga da razapne na krst, pitanje nije.
Muka jeste.
A zašto?
Na tom krstu je samo Jedan!