Bespovratno

Kada tiho odemo u nepovratnu noć..

Vladaće mrak, nasilje i strah.
Sećaćemo se zadnjeg koji je imao
Snage, hrabrosti i časti,
No nije mogao da preduzme ništa,
Jer ništa je postalo odrednica
Pojedinaca i miliona,
Skučenih u istim paralelnim svetovima,
Zgusnutih u očajanju pridržaja za od goreg lošije.

Kradu vreme dragocenog života za banalnost, glupost i prostakluk.
Nasladljivost tajnama drugog je omiljena igračka niskih strasti,
Vrteška od koje zubi cvokoću.
Zubi se keze
U kući strave iskaču demoni,
Neiskrivljena ogledala nutrine,
Prikazuju ono što jesmo…
Čuju se urlici, vrištanje i zapomaganje.

Čeznutljivo ćemo jecati nad senima
Umrlih, nerođenih i pobačenih…
Nikoga ostati neće sa svetlom u srcu
Kada tiho odemo u nepovratnu noć…

Kao da već otišli nismo?!