Sećanje

U kući trošnoj nakrivljenog dimnjaka,
Kvaka na ulaznim vratima škripala je,
Okna na povetarcu drhtala su,
Od orkana strahovala su snažno.
Stakla u vratima lupkala su,
Drveni razgaženi podovi pucketali su,
Ko cepanice što u vatri ciče i cvrče.

Stari nameštaj je stenjao,
Unutar njega krckalo je i ječalo,
Pomeralo se, kao da je živuće,
Kao da hoće da razvali vrata,
Izleti napolje i vrisne
Glasom koji se čuje mislima i
Nečujnim vriskom neotvorenih usta.

„Uspomena tvoja sam davna,
Zaboravljena u dnu ormara,
Prekrivena debelom prašinom i nebrigom,
Ostavljena u vremenu prošlom,
Da tiskam se među nebrojenim sećanjima,
Koja na grudima mi ko kamen leže,
Vazduh oduzimaju i grlo stežu.“

Trošna sirkova metla ugostila je
Mreže i mreže paukova
Što sapleli su je u neprovidni gustiš.
Izdaleka plovio je oblak tamnosivi,
Sa sobom vukao je crno nebo
Prekrio je dan tamom i vetar podigao.
U kovitlacu zbrisao je sve pred sobom.