Putovanja

Zamisli, sad smo u Luvru,
Mona Liza je uživo još manja.
Kako si je ti zamišljala?
Staklena piramida svetluca
Odbleske očiju zagledanih
U sebe.
Milioni očiju se nisu videli.

U rimskom koloseumu
Igraju se nove ratne igre.
Kladila si se na najzgodnijeg
Gladijatora, roba kojeg ćeš
Osloboditi
Od života ili mu
Život slobodan darovati.

U Sent Andreji pojela bi
Ne skulpturu, već sav
Muzej marcipana.
Uzela si par trešnji.
Sećaju na proleća
Mirisna, a prohujala
Koja radosno ćemo dočekati.

Na Paliću bi plivala
Iz vode ne bi izlazila
Da nije mutna, prljava
Zagađena
Poput svih obećanja
Da će joj život udahnuti
Smrt odagnati.

U Vršcu, na kuli
Košava ti je pročistila
Svaku nečistoću
Patoloških ćelija
Vetar je šaputao
Jezikom koji poznaješ ko sebe:
„Amour, ce n’est pas le moment de mourir“.

U Beogradu, gradu koga nema
Žive mrtve stvari i ljudi daleki.
Kad se vraćaš, odlaziš.
Zato kada odeš
Kada odeš
Odeš.
Uvek ćeš biti tu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s