Sećanje na majku

Kad jednom zaspala sam i ne probudila se,
Znaj kćeri da je tako moralo biti i
Da suze koje si izronila me nisu mogle vratiti.

Godine brzo prolaze, mila,
Radujem se da su ti sećanja vedrija,
Da smeješ se i da si radosna.

Zapamti, sećaj se uvek, majčino pile,
Da za tebe želela sam da se pronađeš,
Svoj život daruješ i deliš s dostojnima.

Imaš se čime ukrasiti,
Svakim svojim darovanjem,
Svakim posvećivanjem drugome.

Poslednji naš dan u ovoj dimenziji
Moja strahovanja i strepnje,
Mirna sam što poslušala si me.

Znam da se uvek sećaš
Poslednjeg razgovora
I da te je opomena naučila.

S tobom je majka,
Bdim i čuvam te neprimetno.
I ti to vidiš kroz snove.

Poljubila si me na rastanku,
Ne muči sebe, ne pitaj se više
Sve je kako mora biti.

5 thoughts on “Sećanje na majku

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s