Teško padam, ko nesanica
Uvlačim se putem nosnica.
Na vr’ čela, u koren kose
Bujne, ćelave, sede, bojene
Blajhanim mozgom poslužujem
Stranputice
Zalutale putnike
Umor(e)ne ljude
Izgladnele tovljenike
Ni obezbeđenja, ni vojnike
Nešto između
Nogu
Klati se ko klatno
Gudi u molu
Opasno da trzne može
Tugovanku nevidljivih granata.
Cinge-cange, lete dange
Da tri puta planetu obaviju
U boje pomora je sviju
Još malo, još malo, još malo
Sve dok nije sve stalo
Da nam je stalo
Što nam se dalo
Nije nam trebalo nimalo.
Aleksandra Perić 