Sopstvena soba*

Glas mu je bio miliji u dovikivanju iz sopstvene sobe. Nismo morali da se gledamo se gledali, a čuli smo se. Čini mi se i jasnije i tačnije nego kad terminatorski premeravam migove (nisu avioni), gegove (nisu šaljivi), facijalise (nisu imanentni) i grimase (nisu autentične). Ljudima je neprijatan moj pogled. Smatraju da ih neprestano analiziram. Nisu daleko od istine. Posmatram ljude oko sebe još od vrtića koji nisam volela.

○●○

Verovatno su brojne gnojave angine od kojih sam svako malo poboljevala bile prisutne da bih što manje boravila u vrtiću. Sećam se doktora koji je mojoj majci rekao: „Ona nije za kolektiv!“ To, međutim, u drugom kontekstu, više odgovara mojoj stvarnoj prirodi.

○●○

Digresija: Primera radi, način na koji prinosim cigaretu ustima je katkad ženstven, katkad kaubojski, a nijedan nije moj. To su kretnje majčine ili očeve, babine, ko zna čije i kad i kad pokupljene.

○●○

Jedan ne poklanja ništa. Smatra sebe samim dovoljnim poklonom i „to su jeftina činjenja da nekog pridobiješ“. On nema za skupa činjenja a nečinjenje pravda nemaštinom (duha?). Drugi poklanja knjige s vrlo ličnim posvetama. Dražesno je to. Ljupko. Primamljivo. Utrživo. Treći šeta u bademantilu sa podvezanim trudničkim stomakom i u japankama i nudi se ako može šta da mi pomogne. Nije li suludo pomisliti da ženska sloboda ima slobodu da se opredeli za jednog od najmanje dva?! To nije sloboda. To je uslovljenost. Nastavak robije i bitisanja u društveno nametnutoj klopci. Kunst je u neopredeljenosti. Zahvalnost, da, ali neobavezujuća u smislu narednog poteza. Bez poteza. Trenutak uzleta i ushićenosti je samo to. Nije osnova za nastavak fantazmagorija.

○●○

Gutaš, gutaš i gutaš. I šta ti se dešava? Razboljevaš se. Ne da treba (bacam hejt na ovaj uglavnom pomoćni glagol), nego moraš da se iskažeš i kažeš. Naročito ako su te ućutkivali odmalena. Dobre devojčice su divna dekoracija i dika i ponos svojim roditeljima a onda te dobre devojčice koje su zgutale sve što su morale da kažu postaju sistemski sjebane žene. Dobre žene. Poslušne. Krpe. Nemagične. Ženi je najmudrije da ćuti kad drugi traže da se izjasni i da joj preuzmu volju. Sopstvena volja se ispoljava kroz kreativno delovanje a ne bitku sa demonima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakog milicentimetra bića kojeg se žena odrekla u ime nazovi ljubavi je samoubistvo na rate.

○●○

U svoju nekadašnju prvu sobu putovala sam u snovima mnogo puta. Ona je bila moj beg, moje utočište i moje mučilište. Tako su se razvijali snovi. Java je bila strašnija od snova. Što su potisnuti sadržaji više nadirali, to su skriveni kutovi bili zbrkaniji, tajnovitiji i mučili su me svakim povratkom sve snažnije. Progone me i sad.

○●○

Format C:

○●○

*posvećeno Virdžiniji Vulf