Crtice #59

Elegantna odeća i ženske cipele koje imaju potpeticu su veoma lepa pojava, međutim, vrlo nepraktična, osim u slučaju da imate ličnog vozača ili da ako ste i same vozač(ica) uspete kao Fanđo da se zavučete u epicentar Beograda koji liči na arheološke iskopine ili pre na posledice delovanja razularene bande.

* * *

Prigodno je, sutra je Dan oslobođenja Beograda od stranog okupatora. Naravno, Beograd je posle oslobođenja bio okupiran domaćim izdajnicima i tako je to manje-više i današnjih dana.

* * *

Da sam kojim slučajem žensko (a jesam) iz prve rečenice, nemotorizovano, razume se, imala bih izbor da plivam preko Save kao patka ili eventualno da poletim ne bih li „doskočila“ činjenici da je gradski prevoz izvanredno efikasan, baš kao u vreme zlatnih 90-tih godina prošloga veka.

* * *

Da se Branko Ćopić nije ubio još davnih dana, verujem da bi istu tu odluku doneo i sada, možda iz sasvim banalnih razloga. A možda i iz pravih.

* * *

Sreća pa je uzurpirana samo jedna pešačka strana Brankovog mosta. Patike koje nosim su bile hit 90-tih, mada su kupljene nakon demokratskih promena, u doba vrlo kratkog imanja vlasti streljanog premijera dr Zorana Đinđića.

* * *

Ratko Mladić čeka odapinjanje poljupca smrti poslednje presude streljačkog voda Haškog tribunala. Neka mu je dragi Bog u pomoći! Generale Mladiću, živ da izađeš iz Orvelovskog suda!

Advertisements

Lollipop

lolita_bert_stern

via theheritagestudio.com

Moglo bi da se kaže da je sedeo u grombi kaputu da nije bilo pretoplo vreme za kaput. Sigurno bi nosio takav kaput, čiji bi rubovi, na mestima gde se pomaljaju šake iz rukava i gde se iste stavljaju u džepove, bili uglačani do visokog sjaja od višedecenijskih naslaga masnoća.

On, na pragu osme decenije, ukazao je divljenje očima srednjoškolke sa dubokim izrezom pripijene bluze i pušapovanim malim grudima. Rekao je: „Vi, mlada damo, imate sanjalački pogled, kao neka umetnica…“ Ona je izvadila slušalice iz ušiju. On je ponovio rečenicu. Ona ga je gledala, ali taj pogled je bio daleko od onoga što je on iskazao. Za njenu drugaricu je rekao: „Ona ima određen pogled, kao neka direktorka.“

Ono u šta bih mogla da se kladim i da dobijem opkladu je da mu je previše draga Nabokovljeva Lolita.

(Ni)sam

Sedeo sam u bašti pokraj ulice…
U senkama polusvelih krošnji,
Iza razbokorenih izdanaka
Skrivao sam
Napustelu kosu pod šeširom.
Nisam te video.
Nisam hteo da te vidim,
Iako sam te video.
Hodala si drugom stranom ulice.
Druga strana ulice je
Uvek druga.
Strana je strana.
Sedeo sam sam,
Čekao sam nekoga.
Nisam čekao nikoga.
Tebe svakako nisam čekao.
Čekao sam da
Smrt dođe po mene.
Toliko toga sam učinio
Da joj se približim.
I dalje činim.
Možda ću živeti dugo?
Možda dug život nije nagrada?
Možda je kazna?
Tebe se ne sećam,
Ne želim da te se sećam!
Sedeo sam u bašti pokraj ulice…

Free Book to Read – „I Hate My Brother“, by Branislav Bojcic

Branislav Bojcic is a Serbian writer born in Belgrade on December 30, 1984. The first book titled „I hate my brother“ he wrote in 2017. The novel speaks about the war that took place in the early 1990s on the territory of the former Yugoslavia. After a phenomenal public reaction, the book was translated into English.

Color me in Cyanide and Cherry

Greetings, everyone! Get a read of a fabulous book by a writer and friend. It is free to download. I would appreciate it if you could spread the word around, so others can see it, download it and read it as well. You can get to the book by clicking on the cover. Enjoy!

Thank you up front and have a fabulous day!

And now, something about the book:

thumbnail_ebookcover

„This book maybe answers the question whether we can become a monster, or the monster already lies deep within us, waiting for the opportunity to come to the surface.

The action of this novel takes place in the region of ex-Yugoslavia as well as in the prison and in the court of The Hague Tribunal for war crimes.

The main character is Gvozden Mishic. He is courageous, honest, hard-working, and above all, a highly honourable man.

What happens when such…

View original post 134 more words

Hodaj!

Imaš samo jedno bogatstvo – zdravlje. Hodaj! Shvataj pravilno. Hodaj! Drži se uspravno. Hodaj! Ne uzimaj zdravo za gotovo! Hodaj! Uzmi najbolje, odbaci ostalo. Hodaj! Daj. Hodaj! Ne pretpostavljaj. Hodaj! Ne očekuj. Hodaj! Živi. Hodaj! Sve su lekcije. Hodaj!

Ništa, ništa, ništa

81d6c6c8fc88b5725b1a9904e05dbf6a

Od tebe ništa primiti neću,
Vrpce prepusti svelom drveću,
Obesi o klin plamen i sveću,
Vrati se izbledelom proleću.

Reči govore, ne čine ništa
Grlo je dom presahlih suvišta,
Predvorje đavoljeg igrališta,
Hodnik zabludelih ishodišta.

Crni turmalin oko vrata nosim,
Crni oniks prstima prebiram,
Crnom odećom svetu prkosim,
Zacrnjenima planove abortiram.

Bacam novčić u fontanu želja…
Sačuvaj me Bože pokrovitelja!
Sačuvaj me Bože izbavitelja!
Sačuvaj me Bože krotitelja!

Mi, mali…

DSCN1449
Posadili smo na desetine krhkih stabala,
Na stotine miomirisnih ruža.
Revnosno smo zalivali
Svoje drveće i svoje cveće.

Nismo čekali milost
Prolećne i jesenje kiše,
Niti bilo kakav vremenski usud.
Svakoga dana, kap po kap po kap…

Odrastali smo
Mi mali,
Malo veći,
Kao i naše drveće.

Redovno smo okresivali
Ruže somotastih latica,
Da rastu
Bujnije i raskošnije.

Pentrali smo se ko majmunčići
Po drveću divlje šljive,
Grickali kisele nedozrele plodove,
Isisavali slast iz bagremovih cvetića.

Brali smo cvetove lipe,
Sušili ih za čaj.
Čupkali latice belih rada,
voli me-ne voli me-voli me-ne voli me-voli me-ne voli me-voli me…

Imala sam najboljeg druga,
I on je imao mene.
Mnogo lepo smo se slagali.
Mi mali smo postali „veliki“.

Iz sna…

hlebnoe-pole-1980

via daler.ru

Kapljice kiše sitno i tiho plešu
Uporno spirajući nečistoće
Zavučene u najskrivenijim delićima srca;
Mijući blagotvorno titraje drhtave.

Krmeljivo oko je stvorilo biser
Sna snevanog iz noći u noć.
Jutro belo podiže u nebo telo,
Plavetnilom boji nedosanjani san.

„Kad on stane u polja zlatna,
Opasan tek strukom ljubičica,
Zagrnut povetarcem i suncem,
Tad u meni blesak miline zaigra.

Usne više nisu ravnice bez vijuga,
Na krajevima se savijaju naviše.
On ralom crta tragove na zemlji,
On pogledom brazdi bore smejalice.

Drznuo se da pogled spusti
Na proplanke grudi od rose i bilja,
U zemlju gledam, oči ne zatvaram,
Trepavice se igraju i poskakuju.

Vatra je u meni, al’ stid mi ne da
Da u oči ga pogledam bez treptaja.
Ruke me kazuju, ka njemu lete,
Noge kao da nisu moje.

Pritrčava hitrošću neviđenom
Da prihvati telo mi oslabljeno.
U zagrljaj mu se prepuštam, kao u beskraj,
Na leđima mu prstima ispisujem …

’Izađi iz sna, otelotvori se!’“

Ganz Neue

http3a2f2fa-amz-mshcdn-com2fwp-content2fuploads2f20162f012fchastitybelt-9

Otključavanje pojasa čednosti via mashable.com

Moj otac je bio vešt sa tehnikom ali ne tako vičan s rečima, tako da me je vereniku predstavio: „Nema radnih sati da je razrađena, a kamoli da je pohabana!“