CaCO3

„Koje granulaže?“, upitao me je kao neko ko zna znanje i materiju.

Vreme se mora kupiti odnosno odgovor odložiti.

[gugla pojam – granulaža]

„Nisam te pitala ni za kakve muljaže, pu, pu, daleko bilo.“ (jer nisam vična)

[Pronašla je. Hvala Guglu da ima vuglu].

„Voleo bih da se vidimo. Šta misliš? Da uključimo kamere?“

[nije naodmet biti glupa]

„Neki drugi put, nešto mi nije u redu s kamerom, krupna mi je granulaža.“

„Nije to srećo granulaža, to su pikseli.“

„Piksel? Da, odnekud se znam s tim čovekom! Poznajem jednog Piksela.“

„To nije ime. Npr. imaš Piksija i to je nadimak. Čula si za njega. On je bio naš poznati fudbaler. Sad je trener.“

[pegla joj se i od fudbala i od fudbalera i 5000 sportskih kanala na kablovskoj]

„Znam ja Piksela, nemoj ti meni sad da ubacuješ Piksija i fudbal i sve te tamo, ma zna se čemu to služi i kome oni služe!!!“

Na to će on ko predsednik Fudbalskog saveza Srbije, podigutim glasom: „Čemu, ‘ajde reci čemu, kad ti sve znaš?“

[nije naodmet ne biti u vinklu]

Tu sam se drznula: „Šta ti meni čemu?! Mora da si ti jedan od njihovih. Kajmakoskupljač. Belomrsista.“

White Suprematist Cross
 by Kazimir Malevich

Zadržao je dah i p. m. u sebi te mi se nežno obratio: „Ne poznaješ materiju, ljubavi, i bezveze me optužuješ. Radim po pozivu, nisam deo tima. Naprosto snabdevam ljude. Na kredu.“

[nije naodmet biti bukvalista]

Proderem se: „Tako znači, ti si diler! Znala sam! Za koga radiš? Za državu, znam!“

Posipa li se posipa pepelom nepreuzetih urni s Novog groblja. „Ne spominji reči koje počinju slovom D. Odma’ se aktiviraju snimači razgovora. Samo pomažem da se posao neometano i neprimetno obavlja“, bile su njegove poslednje reči.

Jaoj, grešna mi ○uša i pogana jezičina. Sve je ○ebelo belo oko mene. Jebeš ○ržavu u kojoj se ovakvi (kao ja) rađaju, a jebeš i (sav) narod koji ima vlast kakvu zaslužuje. Je l’ tako ○ušane Silni?

---

○eco, otvorite sveske i zaoštrite olovke na rezače. Istovremeno, vi u sveske a ja na tabli, tu i-spid, tj. tu ispod uzeću kredu i zajedno ćemo da ispisujemo i pevamo čika Jovine stihove. Danas učimo slovo D:

„Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet,
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno Sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde žbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slušam
I moj drug.“

J. J. Zmaj

Jonsko more

Ničim-nečim-ko-zna-čim izazvan izvestan čovek sa iskrivljenom desnom stranom lica zamrznutog poluosmeha, prolazivši kraj me, ispali ko projektil: „Vodio bih te na more da imam para.“

Da sam pametna ko što nisam, produžila bih dalje, ali ne da mi đavo mira da ne lajem. Usput nabacim: „Ako si i ovako, a i kreditno sposoban, ne vidim u čemu je problem“, i smeškam se čedno, sve tobož’ nećkajuć’ se.

Milo je njemu, vidim ja. Grč desne strane lica mu popušta, a utiska sam da mu nažalost i srce popušta. Razmišlja on o svojoj sposobnosti. „Na koje more bi ti volela da ideš?“ Jaoj, na koje more?! S geografijom nisam dobro stajala ni u osnovnoj školi, a to je bilo dovoljno davno da se ničeg i ne sećam. Ko i da nisam išla u školu.

Međutim, setila sam se da tu i tamo pogledam Slagalicu i Poteru, i pokušavam da se setim gde je Jamajka. To je u nekom okeanu. Okeani nisu more. Hoću nešto na kraju sveta da bude, daleko, što dalje odavde. Tamo su sve okeani s cunamijima, uraganima, orkanima, tajkunima i tajfunima. Tajland sam odmah otpisala. Tamo idu evropski pedofili, a ja ne volim pedofile. Štaviše – mrzim ih. Ja bih njima otfikarila, baš kao i prečasnim katoličkim i pravoslavnim bogoslužiteljima. I svim pedofilima bih otfikarila, vernicima i nevernicima. Diljem planete.

„Vodi me na Aljasku!“ Nešto me čudno gleda. „Kkkkako Aljaska? Tamo je ledeno, zimudža, polarni medvedi, ma skroz bezveze. A ti voliš zimu?“ Mislim u sebi, ma koja crna zima, čoveče. Zeznula sam se. Ne znam ni zašto sam to rekla. Nešto mi se vrzmalo da bih do Damaska, jer to je Put svile, i onda se setim da je to u Siriji i da je to sad poprište sile. Tamo je građanski rat koji će se završiti do kraja ovog stoleća. U svakoj drugoj državi je neki rat, a to se u medijima zove kriza. Kriza je kad si zavisnik od raznih droga i poroka pa kriziraš. Rat je rat. U ratu je sveopšte zlo i nema boljih i gorih. Svi su ubice i mučitelji i silovatelji. Ko poludi u ratu, taj je istinski – Čovek!

(…)Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ljudi zli.(…)
Dobrica Ćosić – Koreni

Najednom mi sine: „Prešla sam se. Mislila sam da je obala albanska, tj. balkanska, tj. jadranska.“ On se ozario ko kad je, čini mi se, polagao zakletvu u JNA u Bolu na bračnom odnosno Braču. Divno je to bilo. Ne ponovilo se. „Srećo moja, pa ti hoćeš na naše more?“ Gledam ga, i gledam ga i zurim, baš zurim. Pita: „Što me tako gledaš, ko da sam sa uma siš’o?!“

Ovaj čovek jeste negde ostavio um. To je sigurno. Sad da l’ je to Opatija, Jelsa, Split, Tučepi, Premudi, Bol, Oštro, Brioni, Rab, Zverinac, Goli otok, Sveti Andrija, ko da je bitno.

Zavapim koliko mi knedla u grlu dopušta: „Mi nemamo more već 31 godinu.“ Gleda me ko da sam i ja s uma sišla i pita: „Gde je nestalo more? Kako ja to ne znam?!“ Vidim da je lud a ja još luđa što išta govorim. Trebalo je da nastavim dalje a ne da se zevzečim. Nikom ne piše na čelu da l’ je lud ili nije. Ni meni.

Ne znam da li je pametno da kažem onako kako je. Istina često ume da bude bolna. „Prijatelju, država SFRJ ne postoji 31 godinu.“

On izvadi iz džepa crvenu pionirsku maramu (Titovu krv), titovku (plavu radničku kapu) i mete na maramče onu u zlatnu boju ofarbanu značku s dva pionira i otpočne grcavim glasom: „Danas kada postajem pionir“, te se zagrcnuo, jer nije Koregom zalepio veštačku vilicu za nepca, „dajem časnu pionirsku reč…“

Mnogo se ljudi okupilo, ko na sletu 25. maja, zaplakalo, jecalo, ridalo, urlalo. Užasno divno je bilo.

Posle zakletve Titu svi smo pevali Hej Sloveni. Mediji, naročito grčki, su pisali da se orilo sve do Olimpa i samog Zevsa. Crnogorci i Albanci su potvrdili da je eho urlika odzvanjao na Prokletijama. Gospodin s Krsta, isti Dragan Gaga Nikolić, poput Bekima Fehmiua, odrecitovao je Plavu grobnicu, kao što je onomad gospodin Fehmiu dušom prolomio Čovek peva posle rata.

Najednom uronismo u plavetne morske dubine što zapljuskuju obale Krfa, sve pusto nadajuć’ se da susrešćemo ponovo svoje pretke, i kosti im oglodane izljubiti, te se s njima stopismo, ko da nas nikad i bilo nije.

Vido, naše Vido, što ni Gospod ne požele ni da je vid’o, al’ je vid’o i od zlog gore. I juče. I danas. Ne vid’o Bog da tako je sutra! Pomozi Bože i budi s nami!

Crtice #62

Jura Stublić je bacio radio kroz prozor a ja ću telefon. Pametni. Pametno. I ne samo telefon.

„Molim te budi razumna“, reče mi jedan čovek.

Poslušala sam ga. Al’ za malo. Baš to malo je nedostajalo.

Otvoreno sam agresivna. Ne krijem to. Potrudim se da razvalim premudre prevaspitače koji me prihvataju, uz ALI. Ali, Muhameda Alija poslušajte.

Budite otvoreni kao i ja i kad dobijete niske udarce uzvratite nokdaunom. To je najdelotvornije. Nisam imuna. Nasuprot. Alergična sam na zloupotrebu poverenja i reagujem baš tako lepo kao što sam napisala. Jednostavno, ima ljudi koji ne znaju gde im je mesto i ti im fino pokažeš. Onda se oni ljute. To je u redu. Međutim, kad se mora prsa u prsa, onda se kukavice povlače, jer oni zadaju udarce ali ne znaju da ih prime.

Povraća mi se od komplimenata. Suvišnih. Tendencioznih. Gete je u svojoj poemi Blažena čežnja pisao o tome. To je živa istina.

Volim da budem pametna glupača. To savetujem i drugim ženama. U redu je da je žena pametna za sebe. Spram drugih, zavisi. Izvagati bitnost i korisnost prikazivanja mentalnog arsenala. Ne objašnjavati. Korisno je uraditi neočekivano. Šah-mat je dobar ishod. Zaista to volim. Važno je pobediti. Učešće se podrazumeva.

Baba na pijaci, pre neki dan, pozvala me je naredbodavno, nakon što sam potvrdno odgovorila da poznajem „sveto pismo“, da dođem sad u subotu u kafanu, da l’ je rekla da se zove Raj, Pakao, Krug, Duša, tako nešto, u Boleču. Tamo oni hvale Isusa i čekaju ga da ponovo dođe. Verujem sto nasto da bih videla i Isusa i sve apostole i serafime i anđele, odmah pošto zakucam dno od litre flajke šljive. To mu nekako ide ruku pod ruku, tj. iz ruke u ruku, u ruci sa rukom, ovaj mukom. Muk.

Kažu da je doručak najvažniji. Verovatno. Ne znam. Mojoj babi ništa nije falilo što nije doručkovala. Često sam sita svega, pa preskočim pokoji obrok, pa i dan, mislim dane, ako mi je ćeif.

Znam da mi je bila pusta želja. Kao u pustinji u kojoj nema oaze. Uskoro ću da ućutim. Kad bi se zezali. Možda postanem razumna, šta znam, i to je moguće. I nije moguće.

Ne znam koje začine tj. priloge ljudi koriste kad prave sendviče, a vidim da ih dobro rade i da su se navikli. Dakle, još uvek im je dobro. Nije im dovoljno loše. Zlo mi je zbog toga.

Da li volite na kašiku ili čekate svoj red za na lopatu?

Autor: Dg F43.2 Disordines accomodationis

3. april 2022.

Proleće tek je pristiglo… proleće je kad se priroda budi… cveće snažno miriše… a ljudi?

Smrad se oseća snažnije, jače. Nosnice mi uranjaju u snežno bele latice i prašnike. Nisam alergična na polen… nego…

Za obične smrtnike promena na bolje nema!

Svejedno. Ne odustajemo! Idemo dalje!!! Ustajemo! Koračamo! Svetlost dolazi! Spremite se za teške godine! Sve će sutra biti juče! Neka bude volja Božja!

Foto: Aleksandra Perić
[na dan 24. marta, 23 godine od početka bombardovanja 1999. godine]

Levijatan

U dvorište mesnog hrama danima su na narodnim rukama pristizale krupnije i sitnije grane odrezanog bagrenjaka koji je darovao najimućniji čovek u selu. Postilo se i tada, ali ljudi su govorili: „Jebeš ti sveca koji ne voli da omasti brk, a i pečenju će se radovati deca“. Tako je darovatelj zaklao i kozu i pet njenih sisančića i priložio uz krupniju prasad, da imaju ljudi, da se počaste.

Po savetu popa ljudi su posložili grane, do visine prvog prozora hrama i napravili ogromnu lomaču. U pomrčini je izgledalo kao da jezičine plamena ližu nebo i greju kotlove za božju čorbu. Suvkasto drvo pucketalo je i sevalo varnice i činilo da se čovek može da se oseća spokojnim i ušuškanim, kao nekad dok je stasavao na majčinim nadošlim grudima.

Ludi Milojko, kako su od milošte zvali spadalo, koji je podojen rakijom, jer je materi namesto sise iz grudnjaka ispala pljoska, je trčkarao oko lomače i onako krezub balavio: „Kurve da spalimo, srca da razgalimo!“

Niko nije obraćao posebnu pažnju na seosku budalu dok jedna žena nije uzviknula: „Kurva ti majka iz čije si pičke ispao, kopilanu.“

Tu su se oni međusobno ispočašćavali i pre nego što je pečenje skinuto s ražnja.

Milojko je lelekao: „Hoću kurvu grliti, vršnjakom je obljubiti i ženom pravom načiniti.“

Žene su prilazile, okružile ga, uhvatile se za ruke, cerile mu se u podbulo lice i prozivale: „Grli majku, jadniče, pa možda je i sveticom načiniš“.

„Sve ste vi kurve, i matore i mlade, širite noge pred svakim koji će da vam požare gasi. Sve ću redom da vas…“, pa zapoja:

„Pope naš ovozemaljski
U ime tvoje i na bogaćenje tvoje
Da sve je kako ti išteš
Ništa po nebesima, samo na zemlji
Daj nam da žderemo i ločemo
O dugovima da ne razmišljamo
Nek o tome misle oni koji ih nemaju.
U iskušenjima da obitavamo
Da se zlu priklanjamo
Taman, aman!“

pexels.com/@pixabay

Otvoreno o otvorenom

Gospođa dvostrukoga prezimena i moguće štošta dvostrukog je hitro promenila svoj zapušteni fazon seoske mlekarice u biznis stajling i i i kompulzivno ponavljajuću retoriku.

Već viđeno je da je jedna kalaštura odsekla izblajhane kike i zamenila ih kaciga frizurom s pramenovima. Dok ju je jahao ko ju je jahao sad ona besomučno jaše našu finansijsku sadašnjost i upitnu budućnost, i krčmi narodno, poput pijanog milionera naslednika.

Činilo se da je spremaju ili se sprema za zauzimanje važne pozicije u zemlji nevažnih ljudi i važne državne administracije po čijim se aršinima kroje kape nevažnima. Isturenih pozamašnih sisa, sumanuto nametnute učestalosti u medijima, sugestibilne boje glasa ponavljala je i ponavljala je jedne te iste reči i rečenice.

>>>

• Na otvorenom sam. Slobodan sam. Mogu da dišem punim plućima.

>>>

Majmun u plavom je držao lisice i brnjicu a ja nisam stigao ni do astronomske opservatorije na Zvezdari da još jednom vidim zvezdano nebo.

>>>

• Najvažnije je s kim se tucaš.
• Karijera, sis, karijera je keva.
• Sulejman Veličanstveni je bio dobar baja.
• Bez brige, doći će i on i Murat i svi njini ponovo pa kad isuku…
• Suku njini, po veri, po Srbiji, zemlji što bejaše, a nestaje.

>>>

Napaljena, napola pomodrela u licu ko nedozreli plavi patlidžan, glasom komandantkinje parade usnulih, zavodi red u apoteci i uteruje disciplinu u osteoporozne kosti. Kupci se imaju prizvati pameti i kad već čekaju zbog manje marže neka im je jasno da sve ima svoju cenu. Spisak se napravi nekoliko dana ranije i uči se napamet. U tri ujutru kad te probude, bez zamuckivanja, verglaš ko osnovnoškolsku pesmicu:

• Panadol Extra, Emanera, Flobian, flasteri za kurje oko, pastile za grlo – najjeftinije, Neurozan, Lorazepam (ne može na bajati recept), aktivni ugalj, ulošci s gornjim pamučnim slojem… feel free…

Jbt, masku sam zaboravio/la!

Limited Edition

Napomena: Upotreba muškog roda u tekstu podrazumeva rodnu neutralnost gramatičke kategorije generičkog muškog roda.
Izvor: preuzeto sa Lidlovog sajta

○●○

Uveravao sam sebe da je želim u celini, kao ljudsko biće, međutim, bio sam opsednut da joj ga neprekidno uguravam u vrelu, mračnu i pomalo usahlu pećinu.
:Babojebac:

○●○

Bila je lepa izdaleka, a božanstvena izbliza,  i drznica i prznica, i svetica i pametnica. Grickala je ekvadorsku bananu onako kako sam oduvek želeo i tada sam bio siguran da će mu se posvetiti bez greške.
:Umoran od podučavanja:

○●○

Na koncertu U2-a koji se nikad nije održao u Singidunumu, pljunuo sam Bonu Voksu u facu i zapušio mu poganu srbomrzačku jezičinu u rečenici: „Sad se najedi srpske šlajmare, izdajniče i jadniče, a mogao si da budeš umetnik!“
:In the Name of Love:

Uvek su mi se kačili neki sumanuti likovi koji su me razvlačali po ustima ko cigaret žvaku, te sam često razmišljao i čekao trenutak kada će me konačno ispljunuti ko ižvakan duvan.
:Oslobođen od suda:

○●○

U današnje vreme, žene su toliko neodevene da ničeg erotskog nema u tome, jer zašto bih poželeo da uđem u radnju kad sam sve video u izlogu?!
:Gej u najavi:

○●○

Duvali smo dok smo duvali, ko lepak, ko vutru, ko nikotin… Sad smo ga izduvali, dok dresirani udišemo sopstveni ugljen dioksid, po licima nam se lepi sočna pljuvačka i svež znoj, a maska sve bolje i bolje prianja.
:Zapažanja idiota:

○●○

Zdravo. Marija, mislila sam da nećeš doći na ideju da me pitaš da vozim mačku. Nije pitanje ni vremena, ni novca, već toga da mi pre mesec dana nije prijalo tvoje ponašanje i ne želim dalje da se uplićem. Koliko god da sam osetljiva na životinje, molim te, nemoj od mene da tražiš usluge i da mi se obraćaš samo onda kada ti je nešto potrebno. Za mene to nije okej.
:Bez uvijanja:

#1 Tržište nekretnina u BG

Oduvek sam gotivila Mićka Dr Agoljuba Ljubičića, a još uvek se dobro drži matori. Mali crash, te time i potpuna neobjektivnost s moje strane. Od malih nogu i mladih dana ga volEm. Ove nove Pljiž vratolomije ne gledam. Već viđeno i prežvakano, ali sam gutala serijal „Pozovi M da ne bi on tebe“. Omiljena epizoda mi je bila sa inspektorom Blažom (bez kljunova) kad pričaju s tipom koji prodaje neki fensi prepotopski sanduk, pa se tokom razgovora ispostavi da je isti u zemlji sa se sve pokojnom babom unutra. Crnjak i ubitačno smejanje.

 

 

* * *

Okrenem danas telefonske brojeve nekoliko agencija za prometovanje nekretninama tj. uzimanje para prodavcu i kupcu po 2-3% od ugovorene cene, dakle 4-6% ukupno po transakciji. Puna pravna zaštita je floskula za naivne a ispiranje mozga kad ti agent priča o očiglednom da ti skrene pažnju od onoga što ne treba ni da uočiš ni da znaš; pa to je smejurija. Svaka budala može da bude agent za prodaju nekretnina, ali nije svaki agent za prodaju nekretnina budala, da se razumemo.

Neočekivano sam uletela u spiku s prekaljenim tj. premazanim ili narodski nemački rečeno hohštaplerom iz iste takve agencije, koji je sišao s planine sigurno pre nekoliko desetleća ali planina nije sišla s njega.

On mi je sve potanko objasnio.

Moje pitanje je bilo vezano za objašnjavanje termina – legalizacija u toku.

Naime, a potrudiću se da najpreciznije prenesem njegova objašnjenja, vlasnik zemljišta na kome je izgrađena zgrada je i investitor. On je lepo uzeo papir i olovku, izračunao i shvatio da mu se najviše isplati da zida „na divlje“ a posle će on to da legalizuje i tako. I sve je on to lepo prodavao kako kaže ovčar M. dok notari nisu 2018. prestali da overavaju Ugovore te sorte.

Objasni on meni kako ćemo mi da napravimo Interni Ugovor (koji overava sv. Petar, prim. aut.) i tu ću da mu dam pozajmicu (čitaj: isplatim mu ugovorenu cenu za stan), pa ćemo da stavimo rok u kome on treba da vrati pozajmicu, pa on neće da vrati pozajmicu, i onda ja ulazim u posed stana (verovatno i 20 drugih s kojima je na istom stanu pravio Interni Ugovor). Kažem mu ja da mi ništa nije jasno, jer me zanima da budem vlasnik 1/1 kad platim, a on mi uporno objašnjava da sam ja vlasnik kad uđem u posed. A notar, a overa Ugovora? Kaže mi da nisam ništa razumela, ali da će da mi objasni ponovo, a ja rekla da ne vredi, jer to ne razumem ali zato ću mužu sve da ispričam jer se on razume u to, pa ćemo mi posredniku hohštapleru da se javimo da pogledamo stan. Pošto je video da sam slabog znanja ponudio mi je – ako želim veći stan – može 60% od cene odmah, a ostalo pošten investitor može da sačeka kad legalizuje zgradu, tj. dok bude ispijao krasne koktele i ‘ladio muda na maldivskim beskrajno dugim plažama, pretpostavljam.

Inače, priča se vrti o kraju grada (Zvezdara) par ulica ispod Cvetkove pijace. DakleM, nije neka pri-pripizdina u pitanju, mada za moj pojam ovo je lokacijski niš’ posebno ali cene po kvm vaskrsavaju definitivno.

* * *

Ponavljam mnogo puta ponovljeno. Tržištem upravljaju dve sile – pohlepa i panika. I uvek neko gubi i uvek neko profitira. Just simple as that. Svako bira na kojoj će strani da bude. Na kretenske poteze ljude ne navede najčešće ništa drugo do sopstvena alavost. Stoga, pamet u glavu i još jednom da se podsetimo keve i korena ovih i sličnih pizdarija a to je Ponzijeva šema.