Čil aut #11
Odgovor
Arhive kategorija: Čil Aut
Sreća, sreća, radost
Ne osećate se dobro? Mislite pozitivno? Mislite negativno? Ne mislite uopšte? Good for you. Vi birate šta mislite, te time i šta osećate…
Bejaše to ovako: gledam babu izdaleka (al’ pomalo i izbliza) kako otresa o drvo tik uz moja kola onu platnenu kesu od usisivača što ju je malopre istresla u kontejner, sa sve zluradim osmejkom (ništa lično, pardon me, nego baba vole da se truje). Nema praher, a bole je patka da ide tri i po metra dalje do drveta gde nema kola, zgrada, ljudi i sl. Krenem ja ka babi (sa razdaljine cirka 50 metara), onako dostojanstveno, stameno, odlučno (znači – osećam se besno, risica prava), čisto da se tu promuvam (jedan počasni krug oko kola) i da joj „pokažem“ da je to moje, kad će baba ni 5 ni 6 u stilu nemog pevca – pogled ka plavome nebu usmerila, zvezde padalice po vedrome danu prebrojava i misli se u sebi (a ja joj čitam misli) – mogla si i da opereš ta kola, a i što su ti kola, jaka stvar što sam ti „podmazala“ štrokava stakla i udaljava se na pola koraka, oprezno, ko cicos-macos kad ugleda plen pa se šunja, samo u suprotnom smeru. Gledam ja u babu i pomislim – e, baba, baba, a da je džip, a da je neki besan tip? Aha, da, osećala sam se besno s početka, al’ kad babi priđoh, miropomazah je. Šta da se radi, zavist je klica opaka. A kako da znamo ko je i kada naljutio babu? Mora i baba da ga otrese na nekome. Nije li tako?
Moglo je da bude i drugačije. Je l’ tako? Da sam neki baja i da „pokažem“ babi kolika su mi jaja [sic!]
I šta je još bilo?
Tu ugazim u govno ili govna, jer sam štrikala preko livade da što pre stignem do babe, a livada beše prekrivena lišćem žutim, crvenkastim tj. harmonično setno jesenjim bojama (i govnima od pasa) koje nisam videla, sve onako komandno junački hodeći ka babi koja još junačkije otresa onu kesu ljutito besno o ono drvo. Šta bi tek drveća mogla da ispričaju kad bi mogla da govore. A ko kaže da ne mogu?! Kažu da je sreća kad ugaziš u govno. Mislite pozitivno, a naročito (se) budite spremni na najgora ili najgluplja moguća scenarija. Posle sam ta govna razvlačila po okolnim busenovima trave, stigla i do peska koji zapišavaju kerovi, otirala o kamenje. Sve u svemu, đonovi su bili kao da sam pohodila Deliblatsku peščaru, i ja, šta ću, ’de ću, nešto metnuh nad patosnice i dovezoh se u tim čarobnim cipelama do doma svojega, te ih izbacih napolje da se sluftiraju, pa da se peru (neće same, moram ja, avaj, avaj). Ili da ih ne perem? Nek se sve skori, pa će samo od sebe da se otare. Možda je to sreća?!
I šta nije bilo?
To ne znam, jer nije bilo, ali fakat je da bi nešto bilo da je bilo kad bi bilo da je bilo onako kako sam ja kao zamislila scenario (jedan od mogućih) tog dana, rute kretanja. A u stvari, ono što sliku menja je da sam manje-više rutinski izašla u operaciju zvanu „lov“, tj. „nabavka namirnica“, a da mi se nije išlo u „lov“, već mi se ponajviše sedelo na livadi (bez govana) i mirisalo cveće rosno uz ptica poj, bez naboja za dvoboj. Ili je to moja svest tako mislila? A podsvest je izabrala – bes!
P. S. Koska ili batak?
H2O performans
Osmislila sam ekološko, nehumano i efikasno sredstvo za trajno rešavanje problema sa zunzarama.
Ukoliko smatrate da vam je tako nešto potrebno molim vas da razmotrite mogućnost donacija.
Sva potrebna i detaljna uputstva za uplatu dobićete na mejl adresu.
Vaše malo i vas mnogo, značiće mi premnogo.
Svaka daščica biće potpisana mojim cenjenim imenom, a ako čekić (kao i srp) nemate u kući, snađite se sami.
__________________________
Nadahnuće: Marina Abramović odustala od projekta, donatore zanima gde je njihov novac
„Inače, donatorima je obećan potpisan CD set u kojem Marina Abramović demonstrira kako da popijete čašu vode.
‘Trebalo je da dobijem potpisanu kopiju Marininih metoda u zamenu za 200 dolara donacije 2013. godine. I dalje čekam’, kaže jedan od donatora.“
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #4
Lako je tuđim K gloginje mlatiti
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #2
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3
10. Zašto u Srbiji nema Boga?
Pitanje je da li ga nema ili se sklonio u stranu i posmatra. Srbi pripadaju grupi od nekoliko naroda koji ima psovku za svakog i može da pokaže svima i svakome, a ponajviše – (ko će kome ako ne) svoj svome. Tako, neretko, Srbi jedni drugima izjavljuju „reči podrške“ kada je u pitanju seksualno opštenje sa članovima porodice kojima to upućuju, a dešava se i da sami sebi isto požele. Ništa manje nisu zastupljene ni životinje. Nečija (nerođena) deca tek imaju „poseban tretman“. Srbi takođe upućuju incestuozne i nekrofilističke izjave onima koji ih iritiraju. Polni organi imaju višestruku ulogu u komunikaciji. I u smislu ponude i u smislu tražnje. Tu možemo da opazimo i različite prideve, što po poređenju, što po „snazi“ njihovog predznaka. Neki ljudi nisu čak ni dorasli nečijem polnom organu, a neki nisu ni za isti. Nekima samo to treba i samo to traže. Srbi su vrhunski dijagnostičari nečijeg psihičkog stanja kada se tuđe mišljenje ne poklapa sa njihovim. Srbi, takođe, sahranjuju i žive članove nečije porodice, kao i svedoke njihovih reči, u različitim scenarijima. Ali, i „dižu iz mrtvih“.
Jebali smo Boga samoga. Jebali smo Boga u nekome. Proklinjali smo u ime Boga. Ubijali bukvalno i figurativno u ime Božje. I sebe. I druge. Spaljivali, „pokazivali“ i sudili skrivajući se iza Boga. Pozivali se na Boga naročito kad ne treba. Tražili smo od Njega da nam ispuni sve želje, a naročito one neplemenite, a On izgleda nije ni džuboks ni pevajuća fontana.
Izgleda se Bog nije dobro snašao među Srbima, a Srbi, samoproglašeni „narod nebeski“, su najverovatnije najbliže Bogu kad sednu u avion i nađu se na 10.000 metara iznad zemlje.
Čil aut #10
Karmen:
„Ljubav je divlja ptica,
Koju niko ne može da pripitomi:
Uzalud je dozivate
Ako svojevoljno neće da dođe.
Ništa tu ne pomaže; ni molba ni pretnja:
Jedan govori, drugi ćuti;
Pa ipak ja više volim drugog;
On nije ništa rekao, ali mi se sviđa.
………………………………………………………………….
Ljubav je čedo boeme,
Za koje nema zakona“.
Čil aut #9
Jer osudio si čoveka lošom misli,
Jer osudio si čoveka prekim pogledom,
Jer osudio si čoveka prejakom reči,
Jer osudio si čoveka takmičenjem,
Jer osudio si čoveka preticanjem,
Jer osudio si čoveka upoređivanjem,
Jer osudio si čoveka svojatanjem,
Jer osudio si čoveka samoljubljem,
Jer ubio si tako Boga u sebi!
!Bez Ljubavi si ono što nisi!
I ja ne tražim plena:
oh, dajte meni još šaku zraka
i malo bele, jutarnje rose –
ostalo vam na čast!
(Stihovi iz pesme Čovek peva posle rata, Dušana Vasiljeva)
Čil aut #8
May the Force be with You! Snaga je sa Tobom. Sreća je sa Tobom. (Sa)znanje je tu i stvari idu Tvojim a ne mojim putem. Sve je kako treba. Baš sve. I sve i svi smo Jedno. I što je (sa)znanje a tek što je delovanje. Praksa čuda čini. Okret, pokret, akcija i samo akcija. Iznad svega i nad svim i u svemu – LJUBAV!
Čil aut #7
Nedavno je objavljena obimna naučna studija, pristojno uzorkovana, koja pokazuje da je za ženu idealan onaj muškarac čija visina odgovora njenoj visini sabranoj sa njegovom dužinom penisa u erekciji. U svakom slučaju, to ukazuje da žena neće moći da sazna koliko je njen izabranik idealan sve dok mu, da tako kažem, ne uzme meru. Međutim, nezgodno je meriti muškarcu sa šnajderskim metrom, te predlažem da to uradite tako što ćete izmeriti raspon prstima, a onda ga preneti na lenjir koji je smešten negde da vam bude pri ruci. Ostalo je jednostavno. Bitnost praktične provere proizlazi iz toga što, da se ne lažemo, muškarci preuveličavaju veličinu. Tada vi možete biti u zabludi što se tiče njegove idealnosti. Šta ako je on nižeg rasta od vas? Onda ili ga nema ili vi morate da ga imate.
* * *
Baš sad prečitavam te moje razne arhive i naletela sam na nešto što ženama može da bude zgodan predložak kad popizde na tamo nekog random muškarca. Može da ide kao SMS, a može i kao mejl poruka. Dakle, da, zaista sam ono što ćete pročitati, poslala jednom – jednom majmunu. „Odmereno“, kao i uvek. 😀
„_ _ _ _ _ _, da li po definiciji stavljaš na ignore listu svaku ženu kad se stvari ne odvijaju po tvom? Da li je ‘bežanje’ tvoj odgovor na sve toj slične situacije? Tako je neugodno skinuti maske, ogoliti se, jer šta, šta ako opet budeš odbačen. Zato je najsigurnije biti prvi, makar u odbacivanju. Svako dobro ti želim i probudi se. Niko te ne čeka. Ni po čemu nisi poseban. Samo još jedan u masi onih koji nemaju muda ni da se suoče. Pre svega, sami sa sobom. Da ti nacrtam: pravom muškarcu nisu potrebni nikakvi statusni simboli da bi privukao ženu i zreo muškarac ne savatava žene na prvom sastanku kao zadnji očajnik. Misliš da je nadjebavanje intelektualnom nadmenošću tvoja sigurna luka? Da, ali samo kod žena sa mozgom za apotekarsku vagu, a takvih je sve manje. Ti ništa ne znaš o ženama. Ali, tebi žena i ne treba. Tebi treba neka da te tu i tamo zadovolji, onda kada tebi to treba, bez obaveza. Jednog dana, probudićeš se, star, a iza tebe neće ostati nijedna ljubavna ‘priča’. Samo praznina.“
* * *
– Ustani da te vidim!
– Šta da vidiš?
– Pa figuru!
– A to! Evo gledaj!
– Auuuuuuuu…
– I?
– Zavrtelo mi se u glavi!
– Brate, nije u glavi glavi,
Nego ispod pasa,
Gde mudra zmija
Ne talasa!
-E, žene, žene… kako im ugoditi?!
Čil aut #6
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #3
Lako je tuđim K gloginje mlatiti
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #2
Što bi rek’o Fredi Merkjuri: „The Show Must Go On!“ So, go on!
7. Šta to znači kada ljudi rade na sebi?
Obično je odrednica takva da se očekuje da onaj drugi pomisli da on radi na sebi za sebe u sebi. Međutim, neretko to uopšte nije tačno. Odnosno često je netačno. Ljudi misle da rade na sebi, međutim, kako je za izvođenje ozbiljnih građevinskih radova potrebna teška mašinerija, tako isto da bi se doprlo do oštećenih temelja, potrebno je duboko kopati. Međutim, mislim da je malo ljudi istinski sposobno, uporno i dosledno da istraje, tako da je verovatnije da će im jednog dana biti dublje iskopan grob, nego šte će za života sami da porinu u sebe. U plićaku se baš prijatno praćaka, zar ne? I ko je lud i blesav da topi glečere? I sve je „vidljivo“. I sve je, sve je, sve je do ja-ja. Adam Smit je u Bogatstvu naroda pominjao „nevidljivu ruku“, misleći na interes pojedinca na tržištu koji ako nema svoj interes nema šta da traži u tržišnoj utakmici. Ako ima, iz toga će, osim lične, da se izrodi opštenarodna dobrobit. I na drugi način može da se primeni njegova ekonomska filozofija. Ti radiš na sebi za sebe u sebi, ali što je više takvih pojedinaca na „tržištu“ to je mogućnost laissez faire izvodljivija. Mehanizam i disciplina.
8. Koja je korisnost za pojedinca od posta?
Svrha posta je dobrovoljno uzdržavanje i odricanje, uz blagotvorno prihvatanje, a ne uz doživljaj kao da pojedinac čini nadljudske napore zbog toga. Kao da čini podvige. Post je suzdržavanje od svega, a ponajviše od sopstvene poganštine. Prvo, od kojekakvih budibogsnama primisli, te misli, te delovanja. Koliko sam do sada opazila, većinom, post se zasniva na osmišljavanju jelovnika i dramatičnih ispovedi o tome kada se i zašto jede na vodi a kada i zašto na ulju, što samo po sebi nema ama baš nikakvog smisla. Jer, ja l’ grickali gloginje s žbuna u dvorištu, ja l’ cupkali satima po prodavnicama i pored šporeta, bitno je šta je u vašem umu i u vašem srcu odnosno ko tamo vlada. Mislim, bitno je – uvek. Ma šta jeli. Mnogi ljudi zapravo ne razlikuju dijetu za mršavljenje (mada se mnogi i ugoje dok „poste“) od posta, nego im to dođe baš zgodno da spoje. A kad zinu, sve na „pasja usta“. I onda idu u crkvu na šatro ispovest, pa da se pričeste, ako im se ne smuči da cupkaju na jednoj nozi do pred kraj liturgije. Na Božić, na Vaskrs. Samo opušteno. (Lj)ubi bližnjeg svog.
9. Zašto su žene s Venere a muškarci s Marsa?
„Opomenu“ je pribeležio Nikola Tesla, bezmalo pre punog stoleća. Valjalo bi da posmatramo sinergiju i polaritete muško-ženskih odnosa (spolja isto kao i) u nama samima. Svako od nas je i muško i žensko. U svakome od nas postoji rascep a prirodno sve teži ka ravnoteži. Ta ravnoteža može biti postignuta na suptilne ili na brutalne načine. Što je opiranje prirodnom poretku snažnije, to duša više pati. Čovekov zadatak je da pomiri različitosti (muško i žensko) u sebi, da se stopi u jedno (uslovno androgin). Kada prihvatimo svoju celovitost i ne poričemo (ili prestanemo da poričemo) nijedan deo svog bića onda sve postaje uravnoteženo. Pomirenjem muškarca i žene u sebi, dolazi do „poništenja“ u čoveku, do izlaska iz ropstva, do slobode. Potrebna dublja i šira razrada teme.
Lako je tuđim K gloginje mlatiti #4
___________________________
Smatram da je Pixelov komentar veoma naduhnjujuć i da podstiče i dopunjuje teme koje sam zagrebala. Izvolite, pročitajte!
Što se rada na sebi tiče, mislim da baš tu temu treba dublje i šire razraditi, (ali ne Ti kao autor ovog teksta), već svaka individua za sebe. Ne znam, (ja sam laik po tom pitanju), ali mislim da je najveći strah u čoveku – strah od suočavanja sa samim sobom. Ta prepreka se teško prelazi, ali kad se jednom pređe ne postoji pitanje koje nema odgovor. Pazi, pitanje i odgovor. Nije li to ta ravnoteža, i to jedinstvo suprotnosti preko koje izlazimo iz ropstva do slobode. Sve u prirodi je u ravnoteži, i sve ima svoju suprotnost. Ravnoteža je ključ svega, dakle i pitanje i odgovor, ali zbog gore pomenutog straha, za ogromnu većinu je bolje ne talasati. U plićaku se baš prijatno praćaka, zar ne? Najteže je priznati sebi da imamo problem. I za kraj, (to je isto moje laičko razmišljanje), mislim da je rad na sebi za sebe u sebi nemoguć, jer nedostaje suprotnost – ćisto zbog ravnoteže. Nemoguće je psihoanalizu vršiti ispred ogledala. Zato, što bi reko Mika Antić: „Bolje je učiniti korak van sebe, nego preći 1000km u svojim grudima.“ A Ivo Andrić je dodao: „Nagon ljudi nacrtao je taj put, a nužda ga je ugazila.“
P.S.
Izvini na dužini komentara, inspirisao me je Tvoj post za koji smatram da je jedan od Tvojih najboljih, i sigurno, jedan koji me je najviče namučio. Pozdrav!
Aleksandra Perić 