TREMA

Muškarac trči za ženom na ulici.

Zaustavlja joj vojnički hod glasom, „Malopre sam vas posmatrao u Atrijumu“.

„Mislite u kafiću“, on pomno klima glavom, „nisam znala naziv“, dodaje.

„Znate, tu sam, u kraju, nemojte ništa pogrešno da shvatite…“

Žena ga netremice posmatra.

„Imam ženu. Imam sina.“

Žena ga netremice posmatra i progovara: „Iiiiiiiii?“

Muškarac je netremice posmatra.

Muškarac je netremice posmatra.

Muškarac je netremice posmatra.

Žena odlazi svojim putem.

Muškarac je netremice posmatra.

©


Poljubac

Klateći se s noge na nogu, u Parku uspomena, u društvu unučeta u levoj ruci, desnom je gladila brčiće.

„Nema istinskog poljupca bez da ožeže“, veće staraca je neprestano ponavljalo.

Vetar je kovitlao prah i pepeo. Suznim očima zalivala je pupoljke ruža, dušu po dušu. Svi, čiji je usud i zadatak bio da misle, spaljeni su ko nekad što su spaljivani.

Znala je da od inkvizitora ne može da pobegne. Oči hibrida ne trepću i ne spavaju, a hidrama stalno izrastaju sve duži pipci.

„Spalite me na lomači, kćeri moje“, cerila se kroz proređene i načete zube. „‘Aljine i sve svoje – šljivino unuče – ostavljam ovome svetu. Priđite, nedostojne, izljubite me, strasno. Hoću, do kraja, u vatri sva da izgorim. Do poslednjeg poljupca!“

Pogrešno vaspitanje ženskinja

Po novosagrađenim betonjerkama iz prošloga veka, nafilovanim i u doba gradnje zarđalom armaturom, širio se miris lepka za tapete i smrad sintetike sivih itisona, dok su u stanovima plakale mnogobrojne prave i veštačke bebe.

To su bile bebe lutke, najčešće kupljene u Trstu. Imale su svoje benkice i pelenice. Kad ih prodrmusaš ili pritisneš dugmence (proradi im baterija), plaču, vrište, stalno trepću svojim staklenim plavim okama i ti im stavljaš cucle u usta ili malene plastične flaše s cuculjkom, da ih umiriš, nahraniš i napojiš. Ponekad ih i presvučeš jer su se upiškile i ukakile.

Tada se oko tebe sjati sve ženskoga pola i/ili roda od porodice, do zgrade i ulice u kojoj živiš, i pokazuju ti kako da držiš bebu, kako se beba uspavljuje, kako beba siki bez da stvarno siki i kako da je namestiš da podrigne.

Desi se i taj tren nemara – ispustiš bebu, jer ne znaš kako da je držiš, pošto je sve žene čereče kako najbolje umeju – da ti najbolje pokažu. Bebino telo plače, otkotrljala joj se glava ispod regala. Ti vrištiš od užasa, jer su ti rekli da je to tvoja beba i da moraš da bdiš nad njom.

Žene se domunđavaju, prave grimase, odmahuju glavom. Tvoja majka ustaje, portvišom se posluži da dokotrlja bebinu glavu ispred tvojih stopala, savija se, uzima bebinu glavu u ruke, spušta ti je u krilo i urla: „Pogledaj šta si uradila! Ubila si bebu!“ Komšinice znalački učvršćuju glavu i razdrmusane udove i teše majku kao što su njihove majke tešile njih: „Ne brini, dešava se, biće ona dobra majka jednog (lepog) dana, samo da se navežba još nekoliko puta.“

Ti urlaš od straha, od bola, od osećaja nametnute krivice, roniš krokodilske suze, osećaš istinsku tugu i niko, ama baš niko te ne zarezuje, a umele su da ti kažu da je to tvoja beba. Nisi ni tražila bebu a dobila si bebu.

Tad prvi put pomisliš da si loša majka. Deteubica. Usadi se u tebe crv sumnje. Nisi dobra. Ne valjaš. Ne valjaš. Ne valjaš. Upadneš u spremljenu zamku od mnogih zamki koje te čekaju – kad porastem biću dobra majka i neću da budem kao moja majka. Radiću sve suprotno.

Kad porasteš i postaneš lutka lepa, u stvari si postala ono što je društveni normativ – telo bez glave.

via novac-popust.cam

CaCO3

„Koje granulaže?“, upitao me je kao neko ko zna znanje i materiju.

Vreme se mora kupiti odnosno odgovor odložiti.

[gugla pojam – granulaža]

„Nisam te pitala ni za kakve muljaže, pu, pu, daleko bilo.“ (jer nisam vična)

[Pronašla je. Hvala Guglu da ima vuglu].

„Voleo bih da se vidimo. Šta misliš? Da uključimo kamere?“

[nije naodmet biti glupa]

„Neki drugi put, nešto mi nije u redu s kamerom, krupna mi je granulaža.“

„Nije to srećo granulaža, to su pikseli.“

Piksel? Da, odnekud se znam s tim čovekom! Poznajem jednog Piksela.“

„To nije ime. Npr. imaš Piksija i to je nadimak. Čula si za njega. On je bio naš poznati fudbaler. Sad je trener.“

[pegla joj se i od fudbala i od fudbalera i 5000 sportskih kanala na kablovskoj]

„Znam ja Piksela, nemoj ti meni sad da ubacuješ Piksija i fudbal i sve te tamo, ma zna se čemu to služi i kome oni služe!!!“

Na to će on ko predsednik Fudbalskog saveza Srbije, podigutim glasom: „Čemu, ‘ajde reci čemu, kad ti sve znaš?“

[nije naodmet ne biti u vinklu]

Tu sam se drznula: „Šta ti meni čemu?! Mora da si ti jedan od njihovih. Kajmakoskupljač. Belomrsista.“

White Suprematist Cross
 by Kazimir Malevich

Zadržao je dah i p. m. u sebi te mi se nežno obratio: „Ne poznaješ materiju, ljubavi, i bezveze me optužuješ. Radim po pozivu, nisam deo tima. Naprosto snabdevam ljude. Na kredu.“

[nije naodmet biti bukvalista]

Proderem se: „Tako znači, ti si diler! Znala sam! Za koga radiš? Za državu, znam!“

Posipa li se posipa pepelom nepreuzetih urni s Novog groblja. „Ne spominji reči koje počinju slovom D. Odma’ se aktiviraju snimači razgovora. Samo pomažem da se posao neometano i neprimetno obavlja“, bile su njegove poslednje reči.

Jaoj, grešna mi ○uša i pogana jezičina. Sve je ○ebelo belo oko mene. Jebeš ○ržavu u kojoj se ovakvi (kao ja) rađaju, a jebeš i (sav) narod koji ima vlast kakvu zaslužuje. Je l’ tako ○ušane Silni?


○eco, otvorite sveske i zaoštrite olovke na rezače. Istovremeno, vi u sveske a ja na tabli, tu i-spid, tj. tu ispod uzeću kredu i zajedno ćemo da ispisujemo i pevamo čika Jovine stihove. Danas učimo slovo D:

„Ala je lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet,
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno Sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde žbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slušam
I moj drug.“

J. J. Zmaj

Crtice #62

Jura Stublić je bacio radio kroz prozor a ja ću telefon. Pametni. Pametno. I ne samo telefon.

„Molim te budi razumna“, reče mi jedan čovek.

Poslušala sam ga. Al’ za malo. Baš to malo je nedostajalo.

Otvoreno sam agresivna. Ne krijem to. Potrudim se da razvalim premudre prevaspitače koji me prihvataju, uz ALI. Ali, Muhameda Alija poslušajte.

Budite otvoreni kao i ja i kad dobijete niske udarce uzvratite nokdaunom. To je najdelotvornije. Nisam imuna. Nasuprot. Alergična sam na zloupotrebu poverenja i reagujem baš tako lepo kao što sam napisala. Jednostavno, ima ljudi koji ne znaju gde im je mesto i ti im fino pokažeš. Onda se oni ljute. To je u redu. Međutim, kad se mora prsa u prsa, onda se kukavice povlače, jer oni zadaju udarce ali ne znaju da ih prime.

Povraća mi se od komplimenata. Suvišnih. Tendencioznih. Gete je u svojoj poemi Blažena čežnja pisao o tome. To je živa istina.

Volim da budem pametna glupača. To savetujem i drugim ženama. U redu je da je žena pametna za sebe. Spram drugih, zavisi. Izvagati bitnost i korisnost prikazivanja mentalnog arsenala. Ne objašnjavati. Korisno je uraditi neočekivano. Šah-mat je dobar ishod. Zaista to volim. Važno je pobediti. Učešće se podrazumeva.

Baba na pijaci, pre neki dan, pozvala me je naredbodavno, nakon što sam potvrdno odgovorila da poznajem „sveto pismo“, da dođem sad u subotu u kafanu, da l’ je rekla da se zove Raj, Pakao, Krug, Duša, tako nešto, u Boleču. Tamo oni hvale Isusa i čekaju ga da ponovo dođe. Verujem sto nasto da bih videla i Isusa i sve apostole i serafime i anđele, odmah pošto zakucam dno od litre flajke šljive. To mu nekako ide ruku pod ruku, tj. iz ruke u ruku, u ruci sa rukom, ovaj mukom. Muk.

Kažu da je doručak najvažniji. Verovatno. Ne znam. Mojoj babi ništa nije falilo što nije doručkovala. Često sam sita svega, pa preskočim pokoji obrok, pa i dan, mislim dane, ako mi je ćeif.

Znam da mi je bila pusta želja. Kao u pustinji u kojoj nema oaze. Uskoro ću da ućutim. Kad bi se zezali. Možda postanem razumna, šta znam, i to je moguće. I nije moguće.

Ne znam koje začine tj. priloge ljudi koriste kad prave sendviče, a vidim da ih dobro rade i da su se navikli. Dakle, još uvek im je dobro. Nije im dovoljno loše. Zlo mi je zbog toga.

Da li volite na kašiku ili čekate svoj red za na lopatu?

Autor: Dg F43.2 Disordines accomodationis

Brojanica

Tvoje uzavrele i tegobne reči prosule su lavu iz vulkana za koji sam mislila da je ugašen, prožimajući svaki delić moga bića koji se davio u pepelu.

Disanje je bilo neravnomerno a ti si gađao svaki moj isprekidani uzdah otrovnim strelama.

Nisam bila spremna na to. Zar od tebe? Zar i ti?

Osetila sam lom svoje duše istrgnute tek tako, nemarno i nehajno.

U meni i oko mene su se razasule krhotine. Ne, nisam klečala na njima. Nisam ti ničim lošim uzvratila.

Previla sam i privila uza se deliće duše svoje raznesene i nanizala ih u milošte.

Sebe, sebi, sebe – darujem, volim i poštujem!

Otvoreno o otvorenom

Gospođa dvostrukoga prezimena i moguće štošta dvostrukog je hitro promenila svoj zapušteni fazon seoske mlekarice u biznis stajling i i i kompulzivno ponavljajuću retoriku.

Već viđeno je da je jedna kalaštura odsekla izblajhane kike i zamenila ih kaciga frizurom s pramenovima. Dok ju je jahao ko ju je jahao sad ona besomučno jaše našu finansijsku sadašnjost i upitnu budućnost, i krčmi narodno, poput pijanog milionera naslednika.

Činilo se da je spremaju ili se sprema za zauzimanje važne pozicije u zemlji nevažnih ljudi i važne državne administracije po čijim se aršinima kroje kape nevažnima. Isturenih pozamašnih sisa, sumanuto nametnute učestalosti u medijima, sugestibilne boje glasa ponavljala je i ponavljala je jedne te iste reči i rečenice.

>>>

  • Na otvorenom sam. Slobodan sam. Mogu da dišem punim plućima.

>>>

Majmun u plavom je držao lisice i brnjicu a ja nisam stigao ni do astronomske opservatorije na Zvezdari da još jednom vidim zvezdano nebo.

>>>

  • Najvažnije je s kim se tucaš.
  • Karijera, sis, karijera je keva.
  • Sulejman Veličanstveni je bio dobar baja.
  • Bez brige, doći će i on i Murat i svi njini ponovo pa kad isuku…
  • Suku njini, po veri, po Srbiji, zemlji što bejaše, a nestaje.

>>>

Napaljena, napola pomodrela u licu ko nedozreli plavi patlidžan, glasom komandantkinje parade usnulih, zavodi red u apoteci i uteruje disciplinu u osteoporozne kosti. Kupci se imaju prizvati pameti i kad već čekaju zbog manje marže neka im je jasno da sve ima svoju cenu. Spisak se napravi nekoliko dana ranije i uči se napamet. U tri ujutru kad te probude, bez zamuckivanja, verglaš ko osnovnoškolsku pesmicu:

  • Panadol Extra, Emanera, Flobian, flasteri za kurje oko, pastile za grlo – najjeftinije, Neurozan, Lorazepam (ne može na bajati recept), aktivni ugalj, ulošci s gornjim pamučnim slojem… feel free…

Jbt, masku sam zaboravio/la!

Limited Edition

Napomena: Upotreba muškog roda u tekstu podrazumeva rodnu neutralnost gramatičke kategorije generičkog muškog roda.
Izvor: preuzeto sa Lidlovog sajta

○●○

Uveravao sam sebe da je želim u celini, kao ljudsko biće, međutim, bio sam opsednut da joj ga neprekidno uguravam u vrelu, mračnu i pomalo usahlu pećinu.
:Babojebac:

○●○

Bila je lepa izdaleka, a božanstvena izbliza,  i drznica i prznica, i svetica i pametnica. Grickala je ekvadorsku bananu onako kako sam oduvek želeo i tada sam bio siguran da će mu se posvetiti bez greške.
:Umoran od podučavanja:

○●○

Na koncertu U2-a koji se nikad nije održao u Singidunumu, pljunuo sam Bonu Voksu u facu i zapušio mu poganu srbomrzačku jezičinu u rečenici: „Sad se najedi srpske šlajmare, izdajniče i jadniče, a mogao si da budeš umetnik!“
:In the Name of Love:

Uvek su mi se kačili neki sumanuti likovi koji su me razvlačali po ustima ko cigaret žvaku, te sam često razmišljao i čekao trenutak kada će me konačno ispljunuti ko ižvakan duvan.
:Oslobođen od suda:

○●○

U današnje vreme, žene su toliko neodevene da ničeg erotskog nema u tome, jer zašto bih poželeo da uđem u radnju kad sam sve video u izlogu?!
:Gej u najavi:

○●○

Duvali smo dok smo duvali, ko lepak, ko vutru, ko nikotin… Sad smo ga izduvali, dok dresirani udišemo sopstveni ugljen dioksid, po licima nam se lepi sočna pljuvačka i svež znoj, a maska sve bolje i bolje prianja.
:Zapažanja idiota:

○●○

Zdravo. Marija, mislila sam da nećeš doći na ideju da me pitaš da vozim mačku. Nije pitanje ni vremena, ni novca, već toga da mi pre mesec dana nije prijalo tvoje ponašanje i ne želim dalje da se uplićem. Koliko god da sam osetljiva na životinje, molim te, nemoj od mene da tražiš usluge i da mi se obraćaš samo onda kada ti je nešto potrebno. Za mene to nije okej.
:Bez uvijanja:

#1 Tržište nekretnina u BG

Oduvek sam gotivila Mićka Dr Agoljuba Ljubičića, a još uvek se dobro drži matori. Mali crash, te time i potpuna neobjektivnost s moje strane. Od malih nogu i mladih dana ga volEm. Ove nove Pljiž vratolomije ne gledam. Već viđeno i prežvakano, ali sam gutala serijal „Pozovi M da ne bi on tebe“. Omiljena epizoda mi je bila sa inspektorom Blažom (bez kljunova) kad pričaju s tipom koji prodaje neki fensi prepotopski sanduk, pa se tokom razgovora ispostavi da je isti u zemlji sa se sve pokojnom babom unutra. Crnjak i ubitačno smejanje.

 

 

* * *

Okrenem danas telefonske brojeve nekoliko agencija za prometovanje nekretninama tj. uzimanje para prodavcu i kupcu po 2-3% od ugovorene cene, dakle 4-6% ukupno po transakciji. Puna pravna zaštita je floskula za naivne a ispiranje mozga kad ti agent priča o očiglednom da ti skrene pažnju od onoga što ne treba ni da uočiš ni da znaš; pa to je smejurija. Svaka budala može da bude agent za prodaju nekretnina, ali nije svaki agent za prodaju nekretnina budala, da se razumemo.

Neočekivano sam uletela u spiku s prekaljenim tj. premazanim ili narodski nemački rečeno hohštaplerom iz iste takve agencije, koji je sišao s planine sigurno pre nekoliko desetleća ali planina nije sišla s njega.

On mi je sve potanko objasnio.

Moje pitanje je bilo vezano za objašnjavanje termina – legalizacija u toku.

Naime, a potrudiću se da najpreciznije prenesem njegova objašnjenja, vlasnik zemljišta na kome je izgrađena zgrada je i investitor. On je lepo uzeo papir i olovku, izračunao i shvatio da mu se najviše isplati da zida „na divlje“ a posle će on to da legalizuje i tako. I sve je on to lepo prodavao kako kaže ovčar M. dok notari nisu 2018. prestali da overavaju Ugovore te sorte.

Objasni on meni kako ćemo mi da napravimo Interni Ugovor (koji overava sv. Petar, prim. aut.) i tu ću da mu dam pozajmicu (čitaj: isplatim mu ugovorenu cenu za stan), pa ćemo da stavimo rok u kome on treba da vrati pozajmicu, pa on neće da vrati pozajmicu, i onda ja ulazim u posed stana (verovatno i 20 drugih s kojima je na istom stanu pravio Interni Ugovor). Kažem mu ja da mi ništa nije jasno, jer me zanima da budem vlasnik 1/1 kad platim, a on mi uporno objašnjava da sam ja vlasnik kad uđem u posed. A notar, a overa Ugovora? Kaže mi da nisam ništa razumela, ali da će da mi objasni ponovo, a ja rekla da ne vredi, jer to ne razumem ali zato ću mužu sve da ispričam jer se on razume u to, pa ćemo mi posredniku hohštapleru da se javimo da pogledamo stan. Pošto je video da sam slabog znanja ponudio mi je – ako želim veći stan – može 60% od cene odmah, a ostalo pošten investitor može da sačeka kad legalizuje zgradu, tj. dok bude ispijao krasne koktele i ‘ladio muda na maldivskim beskrajno dugim plažama, pretpostavljam.

Inače, priča se vrti o kraju grada (Zvezdara) par ulica ispod Cvetkove pijace. DakleM, nije neka pri-pripizdina u pitanju, mada za moj pojam ovo je lokacijski niš’ posebno ali cene po kvm vaskrsavaju definitivno.

* * *

Ponavljam mnogo puta ponovljeno. Tržištem upravljaju dve sile – pohlepa i panika. I uvek neko gubi i uvek neko profitira. Just simple as that. Svako bira na kojoj će strani da bude. Na kretenske poteze ljude ne navede najčešće ništa drugo do sopstvena alavost. Stoga, pamet u glavu i još jednom da se podsetimo keve i korena ovih i sličnih pizdarija a to je Ponzijeva šema.

Sopstvena soba*

Glas mu je bio miliji u dovikivanju iz sopstvene sobe. Nismo morali da se gledamo se gledali, a čuli smo se. Čini mi se i jasnije i tačnije nego kad terminatorski premeravam migove (nisu avioni), gegove (nisu šaljivi), facijalise (nisu imanentni) i grimase (nisu autentične). Ljudima je neprijatan moj pogled. Smatraju da ih neprestano analiziram. Nisu daleko od istine. Posmatram ljude oko sebe još od vrtića koji nisam volela.

○●○

Verovatno su brojne gnojave angine od kojih sam svako malo poboljevala bile prisutne da bih što manje boravila u vrtiću. Sećam se doktora koji je mojoj majci rekao: „Ona nije za kolektiv!“ To, međutim, u drugom kontekstu, više odgovara mojoj stvarnoj prirodi.

○●○

Digresija: Primera radi, način na koji prinosim cigaretu ustima je katkad ženstven, katkad kaubojski, a nijedan nije moj. To su kretnje majčine ili očeve, babine, ko zna čije i kad i kad pokupljene.

○●○

Jedan ne poklanja ništa. Smatra sebe samim dovoljnim poklonom i „to su jeftina činjenja da nekog pridobiješ“. On nema za skupa činjenja a nečinjenje pravda nemaštinom (duha?). Drugi poklanja knjige s vrlo ličnim posvetama. Dražesno je to. Ljupko. Primamljivo. Utrživo. Treći šeta u bademantilu sa podvezanim trudničkim stomakom i u japankama i nudi se ako može šta da mi pomogne. Nije li suludo pomisliti da ženska sloboda ima slobodu da se opredeli za jednog od najmanje dva?! To nije sloboda. To je uslovljenost. Nastavak robije i bitisanja u društveno nametnutoj klopci. Kunst je u neopredeljenosti. Zahvalnost, da, ali neobavezujuća u smislu narednog poteza. Bez poteza. Trenutak uzleta i ushićenosti je samo to. Nije osnova za nastavak fantazmagorija.

○●○

Gutaš, gutaš i gutaš. I šta ti se dešava? Razboljevaš se. Ne da treba (bacam hejt na ovaj uglavnom pomoćni glagol), nego moraš da se iskažeš i kažeš. Naročito ako su te ućutkivali odmalena. Dobre devojčice su divna dekoracija i dika i ponos svojim roditeljima a onda te dobre devojčice koje su zgutale sve što su morale da kažu postaju sistemski sjebane žene. Dobre žene. Poslušne. Krpe. Nemagične. Ženi je najmudrije da ćuti kad drugi traže da se izjasni i da joj preuzmu volju. Sopstvena volja se ispoljava kroz kreativno delovanje a ne bitku sa demonima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakog milicentimetra bića kojeg se žena odrekla u ime nazovi ljubavi je samoubistvo na rate.

○●○

U svoju nekadašnju prvu sobu putovala sam u snovima mnogo puta. Ona je bila moj beg, moje utočište i moje mučilište. Tako su se razvijali snovi. Java je bila strašnija od snova. Što su potisnuti sadržaji više nadirali, to su skriveni kutovi bili zbrkaniji, tajnovitiji i mučili su me svakim povratkom sve snažnije. Progone me i sad.

○●○

Format C:

○●○

*posvećeno Virdžiniji Vulf