Diletanti

Gluva je noć i mrkli je mrak. U prizemlju zgrade prozor je otvoren na kipu. Čuju se muški glasovi. Tiho se domunđavaju.
– Stavi ga kontra.
– Ne može da uđe.
– Daj ga meni da ga ja stavim.
– Toliko sam puta gurao, ne razumem gde je sad zapelo.
Najednom glasovi su promutirali i sasvim glasno i jasno nastavili razgovor.
– Zbog tvog – ne znam – prošli put nismo svršili posao.
– Jeste, a ti si velemajstor za ubadanje.
– ‘Aj’ nemoj da mi držiš slovo, evo, gurni ga ti i gotovo.Tek probuđena i raščupana žena se pojavljuje na prozoru.
– Šta radite to? Zajebavate se, a? Ne umete ni svoj „posao“ da obavite kako valja. Koji ste vi amateri?!
Obojica su se ukopali u mestu. Jedan je izvadio povodac iz džepa jakne i promrsio:
– Zbrisao nam je Pera pa ga tražimo.
– Aaaaaa, Peru tražite.
Žena je pustila glas visokotonac i grleno povikala:
– Peroooooo, diži se iz kreveta i dođi. Dva diletanta pokušavaju da nam obiju bravu na kolima.

Još 2 nedelje

– Propadoh živa bez seksa.
– Izdrži još malo. Zamisli da si na strogom postu.
– Da li si ti postio nekad ceo post?
– Mislio sam, ali zbog zdravstvene situacije se nisam usuđivao. Ne mogu da živim na U. H.
– Pusti ti sad „greh koji na usta ulazi“, već sve ostalo. Kakve su ti misli? Šta izlazi iz tvojih usta? Kakva su ti dela? Prosečan čovek ne može 24 časa da izdrži da posti. O tome ti pričam.
– Na moju jednu, tvojih deset rečenica; stalno pametuješ.
– Mislim da ću da te zadavim ako nastaviš da mi se obraćaš sa aspekta žrtve sa sekirom u ruci.
– Ti nikad nisi bila normalna.
– Drago mi je da ti jesi. Budi ljubazan i sjaši mi s grbače. Nađi drugu kobilu za jahanje.
– Ja te i ne jašem.
– Seljačino!
– Eto, opet me vređaš!
– …
– …– Šta si se udidio ko preparirani fazan? Umusio si se i nabio u sobu.
– Šta očekuješ, da pevam, da igram?!
– Ne očekujem ništa. Ali ti nešto očekuješ?
– Valjda je u redu da dobijem da jedem.
– Ne možeš sam da se poslužiš?
– Očekivao sam da ćeš ti to da uradiš. To se podrazumeva.
– Gde to piše i kad sam na to pristala?!
– Ti si vrlo drska… ja bih tebi… ne bih čekao… a ti… to nije u redu… ipak si ti žensko…
– Nije problem, strpi se malo, još 2 nedelje.

Kume

U foajeu otmenog restorana susrele su se dve žene u zrelim godinama.

– Lino, jesi li to ti?
– Irena, ja sam. Tolike godine su prošle.
– Da, desetleća.
– Jesmo li se videle nakon mog venčanja?
– Nisam sigurna, ali rekla bih da nismo.
– Mihailo sad ima 27 godina. Završava master studije u Firenci.
– Drago mi je.

via megapixl.com

– Šta misliš, da popričamo…
– Sada?
– Ne, sada nemam vremena.
– A kada?
– Uskoro. Pozvaću te telefonom da se dogovorimo.
– Važi, onda uskoro.

Lina je odmahnula rukom kao da tera mušice od lica i žurno se uputila ka stolu gde su uveliko zasele babe iz komšiluka.

Irenina ispružena ruka je visila u vazduhu. Pomislila je da je dobro što odavno ne živi na staroj adresi.

Muškožensko

Uparkirala sam auto na parking mestu za stanare zgrade. U beogradskoj kasabi to je -10 cm od ulice, jer je jugo kratak. Inače bi bilo +30 cm.

Izašla sam iz kola i u perifernom vidu opazila da mi se približava žena-baba sa efemernim vidom ili pak s namerom da tera šegu.

– Gospodine ili gospođo, ne znam šta ste, da l’ ste muško ili žensko, danas i muškarci nose dugu kosu… da vas pitam…

Utom se okrećem anfas ka babi.

– Oprostite ne znam da li ste baba ili deda, ali da li vam stvarno ličim na muškarca sa dugačkom crvenom kosom?

Baba me je iskulirala.

– Zanima me da li ovde ima neko da izdaje stan od 40-50 kvm?

Odgovorila sam da ima. Baba se upecala i zverala u prozore zgrade. Sva iskežena je izjavila da joj se veoma sviđa fasada, te je rečima kitila zgradu kao da stoji ispred maršal Titove vile na Dedinju.

– Nažalost, trenutno su svi stanovi izdati.

Merenje

– Gospođo, pustila bih vas preko reda, ali zaista žurim, reče mi, nežno gledajući u moj narasli stomak.
Zahvalila sam joj se. Stvarno joj je bilo krivo što nije propustila trudnu ženu. U sebi sam pomislila, e debela moja…

* * *

– Mislim da sam malo oslabila.
Grohotom se smeje.
– Nije smešno.
Grohotom se smeje.
– Je l’ si se merila?
– Nisam.
– Hoćeš da izvadim vagu?
– Neću! Neću da se merim! Pa šta ako sam debela?! Ja sam žena i po.

Svinjarije

– Živimo ko svinje.
– ???
– Nisam tako živeo dok ti nisi došla.
– Šta sad? Ja sam kriva što je ovoliki svinjac. Živeo si u svinjcu i pre, nešto manjem, doduše.
– Važnije su ti mačke od mene.
– To je druga vrsta ljubavi.
– Da, njih bezuslovno voliš, a mene ne.
– Normalno.
– Kako je to normalno?
– Oni su životinje, nemaju svest.
– Da, a ja je imam pa ispaštam zbog toga.
– Uopšte ne razumem kako si došao na ideju da porediš sebe i mačke?
– Njima posvećuješ više pažnje i kakvo god sranje da naprave ti imaš opravdanje. I Turčinu na Kapali čaršiji bi uspela da prodaš zlato a ne on tebi.
– Ti si ljubomoran na mačke.
– Nisam. To nije tačno. Tačno je da ih više voliš od mene.
– Znaš šta, stvarno nemam živaca da slušam tvoju tiraniju.
– Tebi je tiranija sve što kažem. Čim kažem nešto što ti se ne sviđa ti nećeš da razgovaraš.
– Neću tako. Volim mačke. Volim tebe. Ponavljam, s tom razlikom što ti nisi mačor i ne ponašam se prema tebi kao prema dvogodišnjaku.
– A šta sam ti ja?
– Otkud znam. Živimo zajedno. Glođemo se ko džukci oko jedne koske. Ponekad nam je lepo. Uglavnom me nerviraš. I ja tebe. Ne razumemo se, u stvari.
– Što onda živimo zajedno?

via tenor.com

– Ne znam. Možda zato što smo oboje u stvari obične svinje, mada je to uvreda za svinje.
– Ja nisam svinja, niti se tako ponašam.
– A ko si ti?
– Ja sam običan čovek koji ne traži mnogo i očigledno ne mogu da ispunim tvoje zahteve.
– Ne možeš, ali to što kažeš da ne tražiš mnogo je zapravo neistina. Neučestvovanje ili često povlačenje iz odnosa je bežanje. I dokle tako?
– Ne znam. Ja nisam kao ti. Um, drum i idemo dalje.
– Znam. Ali patnja te ničemu dobrom ne uči.
– Sad ćeš ti da me naučiš?!
– Nervira me korišćenje ironije u komunikaciji.
– Šta očekuješ? Da cvrkućem? Da te cickam i mickam?
– Očekujem tj. tražim da preuzmeš odgovornost za svoj život i svoje postupke!
– O čemu ti pričaš? Moje ponašanje je samo reakcija na tvoje ponašanje.
– Nije tako. Ti biraš.
– Znači, kad popizdim zbog nečega što si mi rekla, to je moj izbor, moja odgovornost?!
– Da.
– Ne slažem se s tobom.
– Ne slažem se ni ja s tobom.
– I šta sad?
– Ništa.

Jutarnji seks

Zvrrrrrrrr…
– Halo…
– Kako si mi od sabajle?
– Jebe me od 5 jutros. A kod tebe?
– Zaskočio me je još oko pola 5.
– To im je izgleda neki zajednički tajming. Kao da se međusobno dogovaraju.
– Znala sam jednog Milančeta, i on je sad pokojni, sav je bio u zen fazonu. Proučavao je njihove nagone. To ti je nešto u stilu atavizma. Žeđ za odlaskom u lov kad se budi dan.
– Je l’ ovaj tvoj ulovio nešto do sada?
– Jok. Ništa za 12 godina.
– Ni moj nije neki lovac.
– Što da love kad sve dobiju servirano na tacni?

via unsplash.com by Kristina Flour

– Da vidiš kako bi se drukčije ponašali kad mi ne bi trčkale oko njih i nutkale ih.
– Grešimo, u pravu si.
– Jurili bi oni nas, itekako.
– I ovako nas obleću.
– Da, ali samo kad njima treba.
– Svi su oni isti.
– Svi, ama baš svi.
– A Maza, šta ona radi?
– Sedi na stolici i prede. A Mimi?
– Isto prede ko prava i leži na stolu.
– Eto, vidiš kako one sebi umeju da udese život.
– Nego. Treba da se ugledamo na mačke a ne samo da dvorimo kuronje.
Prrrr, prrrr, prrr…
– Dosta je bilo jebanja, skini mi se više Žućo, skloni se s jastuka, nemam gde glavu da stavim…

Razumnost

– Komšija, zašto tucate staklo od prozora u kontejner?
– Gde ću ga, neću valjda u svoje dvorište?!
– Neko može da se povredi… životinje, ljudi.
– Dobro za životinje, a ovi što kopaju po kontejnerima, neka se iskasape.
– Juuuu, al’ ste vi neki zlurad čovek.
– Šta koji moj imaju tu da traže, neka idu u neki drugi kontejner.
– Stvarno se nerazumno ponašate.
– Šta, a tebi kao ne smeta što 24 časa neko drnda, pravi buku, razvlači đubre?!
– Nije prijatno, ali šta će ljudi, ne bi prevrtali po kontejnerima da ne moraju.
– Vraga ne bi. Non-stop gledam prolaznike s kapije, skoro svaki zvirne u kontejner. Nije moguće da svi nemaju ‘leba da jedu.
– Ko zna, sve je moguće. Nešto bih vas zamolila.
– Nije problem, reci o čemu se radi?

– Da li biste mogli da ne istresate neohlađen pepeo tj. žar u kontejner?
– Ima da istresam kad ja hoću i šta ja hoću. Da si prestala da me špijuniraš.
– Ama, čoveče, ne špijuniram vas, podavismo se od smrada đubreta koje gori.
– Ma da, vidim, svi držite otvorene prozore zimi. Vi ste ljubomorni, vi što živite u stanovima bez grejanja. Nema grejanja dok se kaljava ne založi na grabovinu.
– Kaljeva?
– Da, kaljava.
Kaljava ti duša, matori psihopato…

Poslušna žena

– Preterano psuješ u poslednje vreme.
– Pa šta?!
– Ne priliči ti. Ti si žensko, dama…
– Ma je li, žensko, dama, njanjanja…
– Je l nisi?
– Nisam.
– Šta si?
– Babasera i služavka.
– Stvarno si bezobrazna.
– Ti si bezobrazan. Ko šta radi ja čistim mačja govna i pišaćke i služim tebe i mačke.
– Ima tu istine.
– Čuj – ima tu istine – to je cela istina.
– Hoćeš da kažeš da ne radim ništa?
– Takoreći ništa.
– Nije tačno. Radim koliko mogu.
– Znam, a ja radim sve što moram jer ti ne možeš.
– Nikad nisam voleo kućne poslove.
– Ni ja.
– Šta da radimo?
– Ništa, kao i do sad.

via pinterest.co.uk

– Je l’ hoćeš manje da psuješ?
– Neću. Psovaću koliko mi se psuje.
– Stvarno ne mogu to da slušam.
– Ne moraš i ne tražim to od tebe.
– Ali ti ne zatvaraš usta.
– Ti izađi i prošetaj ako ti toliko smeta.
– Da idem iz sopstvene kuće da bi ti lajala iz petnih žila? Na šta ti ja ličim?
– Bolje da ti ne kažem. Ako kažem prestaćeš da razgovaraš sa mnom i psovaću još više.
– Dobro, radi šta hoćeš, samo nemoj da…
– Govorim?

Dogovor

– Štaaaaa? Nisi ispraznio kesu od usisivača!?
– Nisam, zaboravio sam.
– Zaboravio si mesec dana.
– Uvek sitničariš. I nije mesec, ima tačno 27 dana kako sam ti obećao.
– Hoćeš li da je isprazniš ili da ti istresem kesu na glavu?
– U bre al’ si nezgodna.
Uzima usisivač, skida metalnu teleskopsku cev i navaljuje na muževljevu glavu. Muž uspešno uzmiče, juri po kući, utrčava u kupatilo i zaključava se.

– Što si pička, izađi, neću ti ništa.
– Ne smem, dok se ne smiriš, dok ti ne izgori kratak fitilj.
– Pokazaću ja tebi fitilj, ako nastaviš da me provociraš.
– Što si takva, znaš da bih uradio sve za tebe.
– Dobro, onda obećavam da ću biti dobra.
Prekrstila je kažiprst i srednji prst. On otključava vrata, bojažljivo proviruje. Žena ga ščepa za gušu.
– Kesu sam ispraznila u tvoj ranac. Izvoli usisivač i navali na posao.
– Zar nije bio dogovor da ti usisavaš?
– Bio je, ali istekao mu je rok pre 27 dana.