Crna i vruća

8baf37ac8a030f3af51a1eda2f1eda29-angel-paintings-collage-art

Naughty Angel via pinterest.com

Ispijam 2222 kafu

Zaredom

Od 2222 obećanih.

Čudo jeste

Gde sve

Staju.

Kad zahladni

Kad otopli

Kad svane

Kad omrkne

Kad uzmognu

Kad iznemognu

Kad saviju sarmu

Kad stišaju larmu

Kad su bliže

Kad su dalje

Popićemo

Prokletu

Kafu!

Ja više

Ja manje

Kafu

Ne pijem.

Sa vama.

Ispijam 2222 kafu.

 

Advertisements

Ne mogu da slušam kretene

Ne mogu da slušam kretene

Koji kurac iz usta ne vade

A verovatno ga ni naživo ne vade.

Svima su im puna usta kurca

I jebanja majke svoje

I jebanja majke tuđe.

Svi nešto muljaju,

Švercuju Boga oca preko Dunava,

Imaju kombinacije,

Imaju pouzdane likove

Koje drže na kratkom povocu

Koji se zove

Znam tvoje slabosti.

Ko ti kriv kad smo u kafani pili

Pa si se izlajao!

In vino veritas!

Zato,

Ja kad pijem

Pijem kao prvi alkos.

Sama!

I ćutim

Ni slovo, ni reč,

Samo posmatram!

Juče, danas, sutra.

Ne smem ništa da kažem

Smem, ali neću

Jer, to što imam da kažem

Nije dobro.

Izvršitelj, krmak, 200 kila,

Stuk’o 2 Karađorđeve šnicle.

Uvek su me podsećale

Na pohovan crnčev kurac,

Što zbog dužine,

Što zbog obima.

Je l’ imate kupus salatu?

Naravno, gospodine!

Je l’ naš domaći?

Jeste, futoški!

A koji kupus nije iz Futoga?

A Futog onoliki

Ti bokca,

Da kupusom na’rani

Čitavu saharasku i

Podsaharsku Afriku.

Ajme meni…

Riba pliva tri puta

U vodi

Na ulju

U vinu.

I dve ribe

S dva međeda

Deep love!

Perfect match!

Final dispatch!

Oni kao mačo,

One kao mačke.

Majke mi, ribe pomisile

Od useka u zidovima da su kamini.

Ono piče, al’ slabo,

Klima uređaji.

RomantiĆno posvema.

Momak, ja ću, ja ću, ja ću.

Meni, meni, meni.

Ni momak, ni Baja Patak

Ne pitaju ribe – a ti šta ćeš?

One se slažu.

Oni znaju.

Oni odlučuju.

Možda samo zelena salata.

Za dame.

Ta zelene smo još.

Da, ko izjahane kobile.

I gledam onu sliku

I gledam one oči.

I ta žena sa slike samo posmatra,

Sa znakom pitanja u očima,

Podbočila ruku ispod brade,

Istura svoju nevažnost.

Keš ili kartica?

Steram ti ga majci.

Neka im je alal,

I predračuna i muljaža

Niko na onaj svet da odnese

Neće.

Ni sitni lopovi,

Ni krupni lopovi.

Jer, znaš šta,

To je samo jedna novčanica

Koja se premeće iz ruke u ruku.

Ista suma, druga namena.

Novac kupuje, novac prodaje.

Nema bescenih.

Sve ima svoju cenu.

Možda je imaš i ti?

Ne mogu da slušam kretene.

Ulica Žalosnih vrba

Pitaš me kako se ulica u kojoj živim – zove?

Sve ulice u domovini mojoj – prijatelju

Istim imenom se – zovu!

Ulice Žalosnih vrba.

„Devojka je svoje oči klela da bi ne gledale“.

Leće je proprala na izvorima mitskih gluposti.

1984.

Tačka preseka, tačka raspada,

Usred blagostanja,

Restrikcija struje,

Bonova za gorivo,

Kupona za B(rašno)U(lje)Š(ećer).

Učiteljica je kukala za 100 gr C kafe u zrnu

Mlevene na robusnom mlinu u C marketu.

Primala je i desnom i levom.

1988.

Jebaše nas da idemo na Ušće.

Vannastavna aktivnost

Dodatno bodovana

Na prst u bulju.

Tad još Sloba nije napravio spomenik

„Večnoj vatri“.

Jeb’o kevu svima na Gazimestanu

I Muratu samom.

1989.

Na Vidovdan.

Nisam dobila zaključenu ocenu pet iz

Srpskohrvatskog.

Nisam htela da naučim Gorski vijenac napamet

Ceo!

Neka ga recituje P. P. Njegoš!

Nijesam (mu) ga ja pisala!

Zanima te posle?

Vojna bezbednost je zakazala,

Trebalo je ubiti nekoliko generala.

1991.

Raspala se

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija!

U krvi do kolena, i iznad kolena.

Moja domovina!

Možda i tvoja?

Iako se planovi prave

Unapred 50 godina.

Posle?

Embargo,

Sankcije,

Pisanje pesama,

Prva ljubav, razume se.

Jeli govna i sanjarili,

Kao što je Džoni pevao.

1995.

Bila i „Oluja“.

Zduvala, zbrisala,

Ko da nikad nisu ni postojali

Na svojim ognjištima.

1998.

Trebalo je da bude

Bombardovanje Srbije.

Odložili za 1999.

Uvek su voleli to na narodne i verske praznike,

Đavo im tikve o glavu razbij’o.

Jebalo mi se tada,

Ali stvarno.

Nisam bila devica prečista,

Al’ greh bi bio da sam izginula

Neizjebana.

Naročito, što, dakle, dapače, sasvim

Bomba samo pukim slučajem

Nije eksplodirala

U mom dvorištu.

1999.

Poslednja godina

Ljudske solidarnosti.

Ljudskosti.

Možda je zbog toga trebalo da potraje duže?!

Rezolucija 1244.

Ispušili ga za vijek i vijekova.

Dalje nema.

Ili?

2000.

Jeftino prodat narod za šaku dolara.

Jeftino prodata zemlja za šaku dolara.

Slobin poslednji govor – masterpiece.

Verovatno umro neprirodnom smrću.

Đinđićev poslednji govor – masterpiece.

Streljan samo tako, bestidno.

Nema peace ovde.

Never.

Ova lakrdarija i politička govnarija,

Posle i sada,

Sve ti je to gola fukara,

Prijatelju moj.

Mi „poniženi i uvređeni“

Iz Ulice Žalosnih vrba

Pretvoreni u robove

Igramo domine olovnim kuglama,

Pletemo snove od bodljikavih žica.

Radnici i ratnici, jadnici i bednici.

’Aj’ sad, uzdravlje ti bilo!

Dosluh

Neka ti koraka bat bude lagan
Mek ko pamuk, tih ko sramno ćutanje
Ko u duši kad dvorio si uragan.

Nemam stida, nemam srama, cvrkutanje.
Neka ti ptić srca mog poje: „Dvoje!“
Drago moje, dajem ti cvokotanje.

Ne brojim, ne mislim, volim bezbroje,
Puštam đav’le svoje na đav’le tvoje,
Volja im da se spoje il’ razdvoje.

Govorim ti ništa i ćutim ti sve!

Ћошак

Уподобљавање

Знаш ли да сам још увек наиван?
Да желим тако!
Да верујем у неки дубљи однос од колеге
Или пролазног пријатељства,
Да се не задовољавам мрвицама
И не живим за протоколе и форме,
Нити одмеравања и законске прописе.
Пљујем на то!
Мени је сваки човек пречи.
Јер волим!
Јер заиста мислим тако!
Нити ме саплићу многе речи
Или трапавост нечијих исхитрености.
И веруј, увек се упецам на исти начин
Толико је одвратно да дивно је!
Хоћеш ли да знаш како?
Прво се положим у темељ међу оне које срећем често,
Дајем им себе као и они себи мене узајамно,
Мада у реду, некад закину на кантару,
И онда делује да је све у реду
Чак и када мало запалимо барут.
А онда се догоди неки преседан
Ватра се мало више запече
И деси се чудо отуђења напрасно.
Одједном ме више не познају
Одједном нема размене,
Саплели се на неки мој…

View original post 53 more words

U Tebi

Trepere zvezdice, ko
Šareni lampioni.
Čuvam ih u pleksusu,
Za poseban dan,
Za svaki dan,
Na dan
Poja i Napoja
Željenog Spo(ko)ja.

Da me ima u Tebi
Koliko Te ima u meni.
Tren ili delić trena
Osvetljava.

Nedovršena, svakako
Hodam, znajući
Ideš mi u susret.
Sanjam, sve
Moguće je.

Dodiruješ me
Jedini
(Pre)ostalo rečima
Neizrecivo ostaje
Nepokazano oćutano
„Grli me
Ljubi me
U Tebe se svijam!“

 

Ko da, kod, ko, ok, dok, ad (h)ok…

babeidede

Sreli smo se na križanju, o Kristi,
Bila si tako sumorna, mračna;
Kontrakcije senki su igrale na bisti,
Skoro da si mi bila privlačna.

Jamicu ti iskopah podno lica
U paklu slobode, u carstvu nužnosti;
Ti ženo, ti kurvo, ti si veštica
U drsko-prezreno-sočnoj čulnosti.

Golden gejt se ljuljao pod nama,
Crnilo sipe prosuh po belegu dana;
Sve što ti podarih beše jad i tama;
Sad je liži strasno, to je živa rana.

U pun Mesec pucala si kažiprstom,
U gorionik i svetionik smetenih duša,
Odaljenog e(mbri)onima i ljudskom vrstom.
To te nulti poriv za nesmrću kuša.

Klate se sa neba zvezde nekretnice,
Vreme merim lučnim kretanjem,
Već se udaljih, stigoh do prekretnice;
Iz mene iščili preimućstvo za sretanjem.

View original post

Osobito

Ostavio si me
U lokvama krvi
Da prebivam.

Od tragedije
Osobito
Utekao si.

Da je šta?
Zameriti?
Imam no nemam.

To je
Bila
Krv tvoja.

* * *

Krv tvoja
Bila
To je.

Imam no nemam.
Zameriti?
Da je šta?

Utekao si
Osobito
Od tragedije.

Da prebivam
U lokvama krvi
Ostavio si me.

Gete je u Faustu stavio u usta Mefistofelesu: „Krv je sok sasvim poseban.“