Lajk Mi ez Aj lajk Ju

Bože, daj mi hiljadu i jedan lajk,
I vazdušnog đona patike najk,
Da se vinem u b(l)ogovska neba.
To je sve što meni treba.

Rado ću vas šerovati,
Morate mi verovati.
Moja reč je lepršava nota,
Sve dok je pristojna svota.

Dođem ja tebi i dođeš ti meni,
Malo zaneseni, malo sneni.
Samo se mašite čvrste valute,
Điha, điha, sve četiri krute.

Ja ću tebi lutkarsku mimiku,
Ti meni prijateljsku kritiku.
Ale, ale, alea iacta est,
Ti ćeš biti glavna vest.

Trajaćeš do skromnog tiraža
Na koji ti je otišla sva apanaža.
Nije to što objavljuje svaka šuša,
Već što je ljudima prazna duša.

Bože, daj mi hijadu i jedan lajk,
I vazdušnog đona patike najk,
Da se vinem u b(l)ogovska neba.
To je sve što meni treba.

Zavidim vs. Zadivim

U određenom trenutku neko je nekakav, neko čini nešto, neko ima nešto, neko je negde, neko je s nekim, a to sve neko i nešto u drugome namesto da izaziva divljenje, to izaziva zavist.

Dakle, ne – zavidim ti na tome, već zadivim se tobom. Divim ti se na tome. Ja se tebi divim, ti se meni diviš. Ako ja tebi zavidim i ti meni zavidiš. A zavist je bolest teška i zarazna. Razarujuća i proždiruća. Zavist je kao Levijatan. U zavisti čovek je nesvestan koliko zapravo očajava. Jedna uninija rađa drugu, jedna domina ruši čitav sled.

Divim ti se što si obdaren brojnim vrlinama. Divim se tvojim nedostacima jer baš oni mi pomažu da jasno vidim sve tvoje vrline. Divim ti se što u ovom trenutku činiš neke ugodne stvari i volela bih da sam sada sa tobom, da to radimo zajedno. Divim ti se što svakog jutra ustaješ u cik zore i služiš svetu. Divim ti se što noću radiš a tako ti je potreban noćni san. Divim ti se. Ne zavidim ti ni na čemu. Ne zavidim nikome. Divim se svakom čoveku koji istrajava u svakodnevnom životu i ima u umu i u srcu da je svaka radost, baš kao i svaka muka, prolazna. Sve je prolazno. Mi smo samo prolaznici. Divim se svakom čoveku koga srećem na svom putu. Divim se životu. Divim se prirodi i u njoj biljnom i životinjskom svetu. Divim se stvaralaštvu. Divim se Bogu.

A od dragog kolege prava dopuna 🙂 Hvala ti još jednom što si tu!

Magičar 21. juna 2017. u 22:20 reče:

Jedino što mi se čini da nisi spomenula je da je Ja (Ego) iluzija… premda najdraža od svih i da, barem u teroijskom smislu, zavist nema utemeljenja. Bog živi kroz nas. 🙂

Lovina

Pričajte o kuli od karata,
Orkanski prozračujete mi um,
Niti naslućujem smutni naum.
Vozajte me svuda, do Eufrata.

Blažena sva sam pogledom bludnim;
Ukotvite se kraj moje delte,
Ničice poležem na afekte.
Gutajte me apetitom žudnim.

Divim se mogućnostima ulića;
Gde stadoše hektolitri silni,
Iskapiše taj glas vaš umilni.
Zlobni zbore da je to zbog pića.

U čeljustima mogla sam pirovati.
Vi biste me momački gostili,
Mi bismo zajedno žalostili.
Grubosti neću aminovati.

Od magle guste ne vidim vaš lik.
Stvarni li ste ili utvara teška?
Misliste li da sam kobna greška?
Zar od vas da pamtim samo urlik?!

Statua

Kada uđete u restoran želja,
Bez pitanja, vi me poručite,
Baš po vašim merama,
Baš po vašim neverama.

Ja biću ljupka i slatka,
Ko srna što je lovac goni.
Ja biću naivna i krotka,
Ko ribica što je ribar roni.

Vi me nagizdajte besmislom,
Darivajte me rečima šupljim,
Katancima mi zatvorite usta,
Od najglupljeg budite gluplji!

Vi me svedite na objekat,
Ta toliko ste me proganjali!
Ne propustite poslednju priliku,
Isklešite me po sopstvenom liku!

Crtice #57

Brza vožnja. Flojdova sestra. Na krovu dve gugutke. Guču. Ležerna šetnja. Hodanje iz bedara. Njihanje. Milovanje lagane tkanine po koži. Gazište papučica meko ko mačji jastučići. Letenje po oblacima. Vetar je obećao kišu. Doneo je tek blago orošavanje. Trenutnu svežinu. Nekoliko udaha ozona. Kada ti se obraduju ljudi. Kada ti kažu da misle na tebe. Kada im kažeš da misliš na njih. Kada jedan osmeh otkriva slatkoću slađu od slatka ružinih latica. Retki ljudi. Retko slatko. Miris plodova crnog duda. Beton boje purpura. Osmeh mladića koji traži devojku. Iskazno nedvosmisleno pitanje te nakon toga saznanje. Kako samo lepo nosim osmeh i svoje godinice. Nacrtala sam mu osmeh i nacrtao mi je osmeh. Odabrala sam bluzu boje lavande. Pričala sam o eteričnom ulju lavande koje nosi smiraj i lepotu. Svako voli da bude uvažen. Svako voli da primi makar zrnce pažnje. Da je opažen i pomažen. Volim ljude koji se prepuštaju. Volim ljude koji (se) daju. Nema čoveka u kome iskrenim osećanjima ne izazivaš ista takva, a opet autentična za njega.

Heliocentrici

UVOD
 Seni stradalničke rasplinjavaju
 Junake skromne svesnosti.
 Udavite se u beslovesnosti!
 Duha paloga sobom objašnjavaju.

Života neživog živite surogaćenje,
Zatočenici u nedoraslost glupu,
Ponavljači besmisla u crnu rupu,
Pohitajte na svesno povraćenje.

Posvemu ostajte jaki i snažni,
U odbacivanju sebe kroz drugog,
Ubivajte u sebi Boga ubogog,
Bivajte nadalje samo sebi važni.

Impotentnog falusa obožavaoci,
Ljubitelji lika i dela svoga,
Sve vam je to do roga.
Semena postanite darodavci!

Mrena

Svrbi nebeska kapa,
Mozak besomučno ključa,
U tami, ni makro, ni mikro luča;
Dira rute zagubljena mapa.

U glavi je zbrke čorba,
Dobuju pomahnitali bubnjevi,
Svi su na nišanu, na cevi,
Ničeg, baš ničeg, stoga borba.

Na mraznim polovima srca,
Sužnji što sužnjima svoje pravite,
Zveketom lanaca život slavite,
Lednik crni u žilama grca.

Kraljice i kraljevi nečastivog table,
Zemaljski pioni skrnavog veka,
Jeste l’ čovek kad sretnete čoveka?
Alatke nema da oštrine zaoble!

„Potaman“

Gorke pilule grebu
Prstohvate (samo)smaknuća.
Kakva je unutrašnja kuća?
Bivaš na sopstvenom pogrebu!

Sliva se žudnje pale sok,
Žeđ napojila se krvlju,
Na slamčicu omamljen crvlju,
Gaziš kroz crveni potok.

Korpu si spremio za berbu,
Plodove čemerne prebiraš,
Neuman se presabiraš,
Razapeo si se smrti prozebu.

Stremim

Vrtoglavice sna muče čase,
Lažne kovačice sure sreće,
Za pokoj palim bele sveće,
Nebesko carstvo uzda se.

Slutnje svrhe stremljenja,
Odbijaju lovorove vence,
Vode na blistave zdence,
Kupaju suze uzemljenja.

Drhtim svetlošću zalivena,
Neodvojena likom omame.
Peku žarevne pomame,
Belinom sam razlivena.

Vaseljena u pupku drema,
Zlatasti zrak rastvara svlak,
Stupam u večnosti brak,
U naručju bezvremenog trema.

Kapetane…

Bio jedan kapetan broda,
Malo čudan, malo lud,
Vozio je posvud!

Kapetane, kapetane,
Hoćemo li malo stati?
Hoćemo s obale pogledati!

Putnici se pobuniše,
Nevaljali kapetan doda gas:
„Dobro je to za sve vas!

Širim jedra još više,
Ko neće sa mnom, neka skače,
Što vas vaše misli tlače!“

O, ti ludi kapetane,
Ti nas sve vrtiš u krug,
Ti se praviš da si naš drug!

Ko si, ko si ti kapetane?
Ko si ti, da ti nama kažeš?
Ti hoćeš nas da smažeš!

A mi smo tebe gladni,
Bez tebe smo jadni.
Kapetane živote, dadni!