Ola-la-la-laj(av)anje

introducing-brain-devil

via sane.org.uk

Sedeo sam sa prijateljima koji su svakome sve redom – „pominjali“. U kontaminiranoj zoni, toliko su me prosvetlili da sad svetlim u mraku.

Advertisements

Unapred-unatrag

7143fd1031a2dea5b2cada932c370922-third-eye-tattoo-tattoo-eye

Third Eye Tatoo via pinterest.com

Čovek koji je imao oči na leđima nije video ni prst pred nosom.

Nadahnuće: Uticaj na mene je (ne)namerno izvršio mladi kolega Nebojša Čandić, ponosni vlasnik bloga One stvari, a vi, ne bilo vam zapoveđeno, pročitajte o kakvim stvarima se radi. Na mladima svet (o)staje, te ne oklevajte u odluci da ga zapratite. Njemu će sigurno biti milo, ili kako on to kaže: „Slobodno me prati. Biće mi drago, sve dok ne počneš da me uhodiš.“

НИКО

Блистава и сјајна чаробница писане речи… обавезно прочитајте!

ГРАНА ОД ОБЛАКА

niko.jpg

Нико није ни сањао да ће носити такво име. Док је заспалим и уплаканим очима гледао своје родитеље како пред њим праве слатке гримасе и машу играчкама, мислио је само о томе како ће се звати. Оставили би га у кревецу и ни помишљали нису колико је непроспаваних сати имао док је чекао своје име.

“Зваће се Давид!”, узвикивао је отац.

“Не, па да га целог живота неко дави и гуши. Зваће се Алекса. Мој деда се тако звао, и сасвим је лепо прошао у животу.”

“Не, одбијам! Хоћу звучно и упечатљиво име за свог сина.”

“Ако наставиш да бираш, дете ће нам остати без имена. Већ две недеље га не ословљавамо, он је још увек нико. Или хоћеш да се тако и зове?”, згранула се мајка.

Нико је слушао тај мучан разговор о његовом имену, и већ су му сузе кренуле низ лице. Затим је почео гласно да плаче…

View original post 1.636 more words

Pismo predusretljivog čoveka

351faec2b2a221286bcc2b4865890abd-burgundy-wine-roses-rouges

via pinterest.com

Najdraža gospođice Agnesa,

Najponiznije (klečim na kolenima dok pišem) iskazujem divljenje Vašoj damskoj kuraži da mi prvi pišete. Neprestano mislim na Vas (danju, a noću Vas slobodnije sanjam, izuzev kada me muči učestala nesanica) od trenutka kada sam Vas ugledao u kolopletu puzajućih bordo ruža. Te ruže, boje strasti i boje snažne krvi, su mi razvejale mrenu. Imajte u vidu da bih Vam čim pre odgovorio na Vaše ljubazno pismo, međutim, mastionica je presušila poput mojih usta žednih Vaših tek raspupelih draži, a prokletom Hajncu, mom batleru, bila je potrebna bezmalo cela sedmica da ode u kupovinu. Ne znam ni zašto više trpim tog matorog džangrizavog jarca. To je sigurno zato što sam plemenit čovek. No, da ne zamaram Vašu prelepu glavicu suvišnim i nevažnim stvarima.

Gospođice Agnesa, mirisna ružo saronska, i sada me opija, poput vina pomešanog sa sodom, Vaš snen i nevin devojački pogled. Vaše oči su smaragdi koje Bog daruje samo posebnim ženama, a Vi ste najposebnija. I Bog sam, kao i svaki muškarac, u njima nalazi raj ravan nebeskom carstvu.

Ah, mila moja, ako smem tako da Vam se obratim, a to je i sva istina da ste odavno deo (ako ne i najveći) mog aritmičnog srca, sa Vama bih otišao i na kraj sveta, pa makar to bilo i predvorje pakla. Sve je u nesagledivim mogućnostima. Prava ljubav ne poznaje granice. Italija, a naročito Venecija, je veoma nadahnjujuća, posebno u proleće kada se sve budi i razbokorava. Dok plovimo u gondoli, po kanalima grada sudbinskih ljubavi, na uvo bih Vam najnežnije šaputao: “Il mio amore unico, la mia belezza, ti amo così tanto“, i milovao bih Vaše nedirnute bele puti. Ljubio bih Vaš tanani somotasti vrat i ručice od svile. Uzgred, u mom kabinetu je predivna Renoarova slika pjace sv. Marka i svakako, posmatrajući je (a biće prilike), možete jasno da zamislite svaku pojedinost, baš kao što Vam opisujem.

Moja takoreći zaređena supruga, odaljena od mene kao da sam kužan, je primila Vaše prijateljske pozdrave. Sada se odmara sa pre-prestarelom gospođa majkom i postarijom sestrom u Visbadenu. Narednih desetak dana biću nepodnošljivo sam, a Vaše prijatno društvo bi obradovalo moje usamljeno srce. Ne mogu a da nanovo ne pomenem Vaše oči, prekrasne, jer one su sveta voda za moju napaćenu dušu; biserna jezera po kojima bih plovio sa čežnjom da ću, ako tako mora da bude, i da se utopim u njima. Vaši tek nadošli izdanci su obale spasa od ovog tegobnog i mučnog bračnog života. Spasite mene, očajnika, od turobnosti zajedništva, jer samo Vi, anđele moj, imate tu božansku moć.

Nadam se Vašem brzom odgovoru i željno iščekujem da mi upriličite nežne posete.

Zauvek (do groba, a nadam se i pre) Vaš (i rab Božji) Fridrih.

P. S. Umalo da zaboravim najvažnije. Znajte, divotna krasotice, da ću posredovati pri nameštenju Vašeg brata, kao što ste me zamolili u pismu. Razume se, to je tek sitnica za mene. Naravno, to ipak nikako ne zavisi od mene, ali možemo da se nadamo da će tako da bude i da će dobri Bog imati milosti, baš kao što mi je ukazao milost prikazavši mi Vašu sočnu jedrost, jedina.

P. P. S. Ako dobri Bog ne pogleda kako valja Vašeg brata, ne želim da suze rose Vaše ljupko lice, osim ako su radosnice dok čitate moje pismo. Znajte, Vi dobra dušo, svaka Vaša suzica bi kao rukom odnela po jednu pegu sa mojih drhtavih šaka.

Pesma pesmi

DSCN4303

Pesma može da bude naputak,
Može da se skrije u naprstak.

Da te rečju razgali i bodri,
Da te uzvikom smrvi i modri.

Kad od pesme praviš čedo čupavo
Ponašaš se svršeno i glupavo.

Pesma nije ni odelo ni telo.
Ako jeste, spremaš se za opelo.

Do juče je disala u gnezdu,
Od nje si skovao svetlucavu zvezdu.

Podaren joj je štapić čarobni,
Pesma se otrgla u zagrljaj kobni.

Kako to da se pesma svaka
Uplaši od mračnoga mraka?

Kako to da se pesma svaka
Uplaši od svetla zraka?

Gde se pesme uz muke porađaju
Tu se stvarni susreti događaju.

Možda je zapev pesme mio i čio,
Ko se i radi čega u nju skrio?

Patka

Šetam kako me noge lagane nose i negde na Dunavu nekada plavom, tik uz uliće u njega potoka koji izvire pod Fruškom Gorom, ugledah velelepne građevinske mašine, te radove, i planine dovezene zemlje. Uh, pomislih, rešili su pre vremena da nas žive zatrpaju. No, odagnah tmurne misli i uputih se ka tabli koja pokazuje svrhu i suštinu poduhvata. Tamo je jasno pisalo da je reč o Patki. Patka je alternativan naziv budovarskog potoka. Pitam se koji šaljivdžija je to smislio od svih mogućih reči i da li će projekat zacevljivanja da se pokaže kao patka odnosno da mesto ustave nastane potop. Javljam, sigurno. Osim ako voda pređe grlo.

out2bof2bluck2bduck2b2528182529

Duck out of Luck via yowpyowp.blogspot.com

Kada bejah mlađa’no devojče u posetu mi je došao jedan od kandidata za dečka. Primljen je domaćinski, kako i jeste običaj, naročito od moje pokojne majke, jer sam ja ipak bila pod tremom neiskustva. Atmosfera međusobnog opštenja je dosegla svoj vrhunac kada je moja majka izjavila: „I da znaš, sine, moja Caca mnogo voli patku!“ Dotični se uveliko smejuljio sebi u brk, vrlo verovatno nadajući se da ga je konačno pogledala vaseljena i da je pronašao nezasitu ženku, dok sam ja menjala boje poput kameleona. Tek nešto kasnije, kako je razgovor tekao, iz daljih izjava moje majke dalo se zaključiti da volim da jedem pečenu patku. Đuvegija je pomalo ličio na izduvanu plastičnu patkicu a ja sam izgledala ko naduvana žaba.

Niko

shadow20monsters

Shadow Monsters via moma.org

Bilom tmurnih nenagoveštenih dana
Osvetljavao sam treptaj nadolazeće tmine.
U snu, koračao sam hrabro i lako,
U žitnim poljima jecajima parao Nebo.

Hulio sam i na tebe, i na sebe i na Boga.
Jesam li Ti ikada bio drag, drag ko sam vrag?

Končići prolaznosti pleli su uske staze
Nevažnog postojanja i plitkog disanja.
Okrznut, okrnjen, dopola, nesavršen.
Bio sam niko, bio sam nigde i bio sam ništa.

Pripejd postpejd

Nedavno sam poslala mejl mobilnom operatoru, kad sam opazila da nemam mogućnost da „vučem“ internet koji mi je sledovao skidanjem kredita sa pripejd broja u okviru „sjajne“ i „vrlo povoljne“ Moje ponude za 7 dana. Svačije, zapravo, jer druge nema ako korisnik hoće da poziva brojeve iz drugih mreža, uključujući i fiksnu telefoniju. Ljubazan automatski odgovor sa servera mi je napisao da povratnu informaciju mogu da očekujem u roku od 48 sati, ukoliko je radni dan ili čak 72 časa kada to uključuje i dane vikenda, a takav tajming je bio. Opazim u tom odgovoru da postoji mogućnost ćaskanja uživo (live chat). Iskopiram taj zvanični dopis iz mejla i upustim se u vode ćaskanja sa operatorom. Naravno, dečko mi se odmah obratio na ti i onako opušteno ćaska, kao da se znamo od obdaništa. Dobro, rekoh, ’ajde, i to pripada kategoriji poslovne dresure – opušteno samo. A to ima i razoružavajući karakter. „Problem“ je bio u tome što očito „pametan“ telefon treba povremeno restartovati, jer se kao i svaka mašina tu i tamo zaglupi. Usput sam nabacila da bi bilo dobro da se „otvore“ za „tailor made“ pakete, ako hoće da zadrže postojeće i privuku nove postpejd korisnike. Tu je bilo i onih rečenica koje su bukvalno preuzete i prevedene sa engleskog – tu smo za vas, šta god vam treba. Baš šta god?! Divno smo se išćaskali.

Nije prošlo nekoliko dana, zvoni mi telefon, vidim poziv stiže iz korisničkog centra. Odmah su me pitali šta bi mi odgovaralo da pređem na postpejd. Skromno sam odgovorila: „Da platim što manje a da dobijem što više.“ Devojka je „ispipala“ moje korisničke navike (iako oni raspolažu svim podacima, je li), dakle, šta preferiram. Ko iz topa sam izjavila, da imam mnoooooogoooo minuta ka svim mrežama. Sve ostalo je u drugom planu. Naravno, i neku pristojnu bajtažu za internet. Dok ona nudi usluge, gledam njihov sajt. Izvukla je jednu od standardnih ponuda, ali uz varijantu da 6 meseci plaćam uslugu nižu za 50%, a narednih godinu i po dana da mi račun bude umanjen za 25%. Sve to podrazumeva i potpisivanje dvogodišnjeg ugovora. Kad je završila, pitala sam – kada će da počnu da od tih silnih minuta u mreži koje daju na mesečnom nivou i koji se ne prenose u sledeći mesec, da pozive upućene ka brojevima u mreži „skidaju“ sa tih (praktično „nepotrošivih“) minuta, a one koji su ka svim, da se skidaju samo kada su pozivi upućeni van mreže. „Takva mogućnost, nažalost, ne postoji!“. Očekivano, je li. Tražila sam da dobijem iz tih silnih minuta i bar jedan omiljeni broj. Ni to ne može. To je usluga koja se dodatno plaća. I onda me pita: „Zar ne mislite da je dobra ponuda?“ Rekla sam: „Mislim da je loša ponuda!“ „Ali 5.000 minuta je praktično nemoguće potrošiti na mesečnom nivou“, doskočila je. „Znate, mislim da nije – to je 3,5 dana non-stop razgovora, pod uslovom da se radi o istoj mreži.“

I danas razmišljam da li je slučajnost što već dva dana ne mogu da uplatim dopunu za pripejd broj?! Stalno im je mreža u prekidu. Eto dobrog razloga zašto preći na postpejd. A čaršijska priča kaže da ih neko hakuje i da se trenutno slabo snalaze. Zanimljivo.

P. S. Kad već pružaju mogućnost korišćenja Vibera zabadava, imao-nemao plaćen net kod operatora, pa ko je lud da prelazi na postpejd?!

Crtice #58

Uvidela sam, na osnovu događaja, da i onda kada imaš podatke od obe strane da odluka koju donosiš a koja je pitanje privrženosti ne treba da dođe sa nivoa emocija, već iz razuma. Ne možeš nikome da pomogneš time što ćeš da predočiš podatke koje imaš, misleći da time štitiš nekoga, jer time ugrožavaš sebe i „previše znaš“. Odsanjala sam film, žanr triler i to je ostalo kao poruka na javi.

Taj i takav događaj u drugom obliku je već viđen u prošlosti. Biti podsticaj, rame, ruka koja miluje, ali i svedok te uvek kvalifikuju za zaborav. U svakom slučaju, bolje nego odstrel.

free_my_soul-wallpaper-1920x1080

Svirala je divna lagana klasična muzika, nešto kao con brio i pomislila sam kako dragi zvuci miluju moju dušu dok se budim, uz pratnju žamora glasova. I to je bio san, ili? Smatrala bih da mi je mentalno stanje ugroženo da sam čula glasove koji mi govore šta da uradim.

Davnih godina, kada je moj deda koga nikada nisam upoznala bio na samrti, moja blaženopočivša majka je čula tihe glasove. To su bili njegovi umrli braća i sestre koji su ga pripremali za odlazak sa ovog sveta. Naravno, moja pokojna baba je mislila da je poludeo kada je saopštio da je razgovarao sa svojim mrtvima. Moja majka je bila tihi svedok da se to zaista dešavalo.

Kada je moj otac bio na samrti jasno sam razaznavala trenutke prebivanja između dva sveta. Svako zna kada mu je kraj. Ili početak?

Škart

Ispred kontejnera se zaustavio kombi pikap. Čovek je otvorio zadnja vrata i videlo se da je gepek bio prepun kartonskih kutija. Po načinu na koji je prihvatao kutije moglo je da se zaključi da su teške. Počeo je da baca kutije u kontejner. Narod se uveliko sjatio. Izgledali smo kao gladni psi koji mašu repovima i čekaju da dobiju nešto.

Uistinu svako je i dobio ponešto. Neko po nekoliko komada a neko i više paketa u zavisnosti koliko je ko bio „brz“ i „snalažljiv“. Ulovila sam četiri velike šolje. Dve su iste, crne spolja a narandžaste iznutra. Jedna je staklena. A jedna je bela spolja a crna iznutra i ima odštampanog čoveka koji golišav stoji sa dlanovima na potiljku a sebe vidi kako leži na jastuku tj. to mu je senka. Pravo malo umetničko delo. Na toj šolji je sa druge strane odštampano i Soul Explorer.

Šolje

Kako sam uporno stajala, na kraju sam dobila i komplet od 6 šolja srednje veličine sa tacnama koje sam posle raspodele poklonila komšinici koja radi u obližnjoj pekari, kao i jednu od dve sa narandžastim iznutra da ima na poslu kad pije kafu.

Po odokativnoj proceni tu je bilo bar 500-600 šolja. I te šolje su preduzeću koje uštampava logoe firmi i slične stvari oduzimale potreban prostor u magacinu a postale su „višak“ jer klijenti iz ovih ili onih razloga nisu bili zadovoljni kako je urađena štampa. Istina je da tek na ponekoj šolji postoji neznatan feler ali to uopšte nije upadljivo.

Ponekad je potrebno da „slučajno“ skrenete sa putanje kojom ste pomislili da ćete da idete i da se baš zadesite u nekoj takvoj situaciji i da iznenada dobijete darove. I da se zahvalite. 🙂 Nekom škart, nekom poklon. Ugao posmatranja je čudo.