Dobročinitelj

„Mila moja, ma chérie“, groktao je omanji podebeo muškarac ispružen na šarenoj štofanoj sofi, „živ čovek se na svašta navikne. Sećaš li se,“, podbočio je svoju zdepastu pegama istačkanu šaku pod pihtijasti podvaljak, „kako sam ti se samo krasno udvarao u haustoru negdašnjeg kraljevskog zdanja na uglačanim crno-belim pločicama?“

„Kako ne, dragi moj, oduzeta nevinost nije bila zabadava“, nabirala je šuštave suknje mlada dama i u kolutovima kroz dugačku ćilibarsku muštiklu dimila omalenu sobu na čijim zidovima su se žuteli portreti upokojenih prethodnica.

„Luksuz, mila moja, luksuz sav sam ti priuštio! I da pojedeš i da popiješ. Nezahvalnice jedna! Za tri groša skočila si na Miloša!“, brujao je profesionalni korisnik alkoholnih destilata.

„Pokrovitelju moj, znaš da je Miloš bio samo prolazna stvar, baš stvar. Istina, dobro razvijen, širokih pleća i stasit, čak i plemenit, ali nadasve glup i neduhovit, nikako prineti tebi blagorodnom“, prinela mu je na srebrnom poslužavničiću rakijicu u bokalu za vodu.

„Nazdravimo, srećo moja, za stara dobra vremena!“, sasuo je naiskap ljutu tekućinu, odlučno otresao volujsku glavu i privio damine usne na svoje obamrlo međunožje.

„Mercie, mercie, zar ima većeg izazova za mene?!“, stenjala je damica na kolenima.

Crtice #57

Brza vožnja. Flojdova sestra. Na krovu dve gugutke. Guču. Ležerna šetnja. Hodanje iz bedara. Njihanje. Milovanje lagane tkanine po koži. Gazište papučica meko ko mačji jastučići. Letenje po oblacima. Vetar je obećao kišu. Doneo je tek blago orošavanje. Trenutnu svežinu. Nekoliko udaha ozona. Kada ti se obraduju ljudi. Kada ti kažu da misle na tebe. Kada im kažeš da misliš na njih. Kada jedan osmeh otkriva slatkoću slađu od slatka ružinih latica. Retki ljudi. Retko slatko. Miris plodova crnog duda. Beton boje purpura. Osmeh mladića koji traži devojku. Iskazno nedvosmisleno pitanje te nakon toga saznanje. Kako samo lepo nosim osmeh i svoje godinice. Nacrtala sam mu osmeh i nacrtao mi je osmeh. Odabrala sam bluzu boje lavande. Pričala sam o eteričnom ulju lavande koje nosi smiraj i lepotu. Svako voli da bude uvažen. Svako voli da primi makar zrnce pažnje. Da je opažen i pomažen. Volim ljude koji se prepuštaju. Volim ljude koji (se) daju. Nema čoveka u kome iskrenim osećanjima ne izazivaš ista takva, a opet autentična za njega.

Heliocentrici

UVOD
 Seni stradalničke rasplinjavaju
 Junake skromne svesnosti.
 Udavite se u beslovesnosti!
 Duha paloga sobom objašnjavaju.

Života neživog živite surogaćenje,
Zatočenici u nedoraslost glupu,
Ponavljači besmisla u crnu rupu,
Pohitajte na svesno povraćenje.

Posvemu ostajte jaki i snažni,
U odbacivanju sebe kroz drugog,
Ubivajte u sebi Boga ubogog,
Bivajte nadalje samo sebi važni.

Impotentnog falusa obožavaoci,
Ljubitelji lika i dela svoga,
Sve vam je to do roga.
Semena postanite darodavci!

Mrena

Svrbi nebeska kapa,
Mozak besomučno ključa,
U tami, ni makro, ni mikro luča;
Dira rute zagubljena mapa.

U glavi je zbrke čorba,
Dobuju pomahnitali bubnjevi,
Svi su na nišanu, na cevi,
Ničeg, baš ničeg, stoga borba.

Na mraznim polovima srca,
Sužnji što sužnjima svoje pravite,
Zveketom lanaca život slavite,
Lednik crni u žilama grca.

Kraljice i kraljevi nečastivog table,
Zemaljski pioni skrnavog veka,
Jeste l’ čovek kad sretnete čoveka?
Alatke nema da oštrine zaoble!

„Potaman“

Gorke pilule grebu
Prstohvate (samo)smaknuća.
Kakva je unutrašnja kuća?
Bivaš na sopstvenom pogrebu!

Sliva se žudnje pale sok,
Žeđ napojila se krvlju,
Na slamčicu omamljen crvlju,
Gaziš kroz crveni potok.

Korpu si spremio za berbu,
Plodove čemerne prebiraš,
Neuman se presabiraš,
Razapeo si se smrti prozebu.

Stremim

Vrtoglavice sna muče čase,
Lažne kovačice sure sreće,
Za pokoj palim bele sveće,
Nebesko carstvo uzda se.

Slutnje svrhe stremljenja,
Odbijaju lovorove vence,
Vode na blistave zdence,
Kupaju suze uzemljenja.

Drhtim svetlošću zalivena,
Neodvojena likom omame.
Peku žarevne pomame,
Belinom sam razlivena.

Vaseljena u pupku drema,
Zlatasti zrak rastvara svlak,
Stupam u večnosti brak,
U naručju bezvremenog trema.

Kapetane…

Bio jedan kapetan broda,
Malo čudan, malo lud,
Vozio je posvud!

Kapetane, kapetane,
Hoćemo li malo stati?
Hoćemo s obale pogledati!

Putnici se pobuniše,
Nevaljali kapetan doda gas:
„Dobro je to za sve vas!

Širim jedra još više,
Ko neće sa mnom, neka skače,
Što vas vaše misli tlače!“

O, ti ludi kapetane,
Ti nas sve vrtiš u krug,
Ti se praviš da si naš drug!

Ko si, ko si ti kapetane?
Ko si ti, da ti nama kažeš?
Ti hoćeš nas da smažeš!

A mi smo tebe gladni,
Bez tebe smo jadni.
Kapetane živote, dadni!

Čil aut #9

albert-ajnstajn-glupostjpg

Jer osudio si čoveka lošom misli,
Jer osudio si čoveka prekim pogledom,
Jer osudio si čoveka prejakom reči,
Jer osudio si čoveka takmičenjem,
Jer osudio si čoveka preticanjem,
Jer osudio si čoveka upoređivanjem,
Jer osudio si čoveka svojatanjem,
Jer osudio si čoveka samoljubljem,
Jer ubio si tako Boga u sebi!
!Bez Ljubavi si ono što nisi!

I ja ne tražim plena:
oh, dajte meni još šaku zraka
i malo bele, jutarnje rose –
ostalo vam na čast!
(Stihovi iz pesme Čovek peva posle rata, Dušana Vasiljeva)

Honey, je to sam tak’…

Metke u retke,
Šprih u stih,
Samo neka izbija u snažnom mlazu…
U životnom igrokazu i putokazu…

Jer, honey, je to sam tak’
Šta ako ti se i podigao tlak?!
Ukrcaj se u nezaustavljiv vlak,
Jer, honey, je to sam tak’.

Praćka je bumerang bez pokrića,
Šta će ti takva otkrića?
Ja sam tvoja vlažna zemlja,
Ja nisam glasnik podzemlja.

Metke u retke,
Šprih u stih,
Samo neka izbija u snažnom mlazu…
U životnom igrokazu i putokazu…

Posvećeno o. K.

 

Kako si mi Ti?

Kako je samo mila
Ruka kojom miluješ mi krila;
Kojom prosipaš zvezdani prah i
Divotnoga življenja dah.

Pamtim onu reč jednu,
Smešnu, dragu ali i vrednu,
Kad sebe si jednom životinjom nazvao,
U meni si simpatije izazvao.

Ti mi govori, kako si sad,
Kada nisi star a nisi ni mlad,
Kada sebi si potaman,
Kada u srcu si lepotan.

Pamtiš li onu reč jednu,
Smešnu, dragu ali i vrednu,
Kad sam ti brke s mišem uporedila,
U tebi sam simpatije zaredila.

Kako je samo mila
Ruka kojom milujem ti krila;
Kojom prosipam zvezdani prah i
Divotnoga življenja dah.

Posvećeno o. K.