Crtice #57

Brza vožnja. Flojdova sestra. Na krovu dve gugutke. Guču. Ležerna šetnja. Hodanje iz bedara. Njihanje. Milovanje lagane tkanine po koži. Gazište papučica meko ko mačji jastučići. Letenje po oblacima. Vetar je obećao kišu. Doneo je tek blago orošavanje. Trenutnu svežinu. Nekoliko udaha ozona. Kada ti se obraduju ljudi. Kada ti kažu da misle na tebe. Kada im kažeš da misliš na njih. Kada jedan osmeh otkriva slatkoću slađu od slatka ružinih latica. Retki ljudi. Retko slatko. Miris plodova crnog duda. Beton boje purpura. Osmeh mladića koji traži devojku. Iskazno nedvosmisleno pitanje te nakon toga saznanje. Kako samo lepo nosim osmeh i svoje godinice. Nacrtala sam mu osmeh i nacrtao mi je osmeh. Odabrala sam bluzu boje lavande. Pričala sam o eteričnom ulju lavande koje nosi smiraj i lepotu. Svako voli da bude uvažen. Svako voli da primi makar zrnce pažnje. Da je opažen i pomažen. Volim ljude koji se prepuštaju. Volim ljude koji (se) daju. Nema čoveka u kome iskrenim osećanjima ne izazivaš ista takva, a opet autentična za njega.