Život #1: pupoljak božura

Hvala kolegi blogeru Siniši na nadahnuću, kao i na dobroti, strpljenju i velikodušnosti koje ima i koje je pokazao pričajući sa mnom u komentarima. 🙂

Magnovenja picoustog

Moram da priznam da sam se mnogo trudila da odolim izazovu da ‘vake gluposti ne kačim ovde, ali ovo su stvarno biseri, nadam se jednog dana, i nepatvorene narodne umotvorine.

„Možda mi zatražimo da se džakovi istresu, da budu prebrojani kako treba, a ne onako kako hoće neko ko je izašao iz teretane i neko ko se sunča na Brionima“, istakao je Vučić.

Pa, šta, i Tito se sunčao na Brionima. U teretanu nije išao. U to vreme nije bilo teretana, a i mogu da se kladim da nije bio taj tip. Bar je pušio tompuse. To je bila gotiva. A džakovi? Čekaj, niste ih istresli još? Pa kako ste brojali glasove?

Na pitanje da li bi reforme koje planira mogao da spreči manji broj mandata naveo je da se treba „manuti matematike“ i da bi „sutra mogao da ima 190 mandata da hoće“.

Ja mu verujem, ali stvarno. Čudi me da nije istrgovao za veći broj mandata. Recimo, prava „pobeda“ na izborima bi bila bar dvotrećinska većina, odnosno 167 mandata. 190 mandata, pa to je 76% poslaničkih mesta. Malo li je? Ali, da, treba sanjati velike snove. Kao nekad Veliku Srbiju.

Oni koji su se žalili vama, a i vi njima, nisu podneli nijednu žalbu, sve vreme su lagali, znali su šta su radili u Bodrumu i Solunu i ovaj zna šta je radio kao stečajni upravnik. Danas je OEBS rekao da nikakve političke krađe nije bilo. To ćemo sada mi da proveravamo. Čudne stvari se se događale tokom noći, a mi nismo lagali“

Ne veruješ OEBS-u?! Ma, daj… Ti, čitaoče, kad uđeš u izvor citiranih delova teksta (što je navedeno na kraju posta), obrati pažnju da se glagol lagati ponavlja tri puta u članku. Razumeš? Tri puta ponovljena laž postaje istina.

Dodao je i da su se tokom noći događale “čudne posete“.

Ovo je već zbeg u mogući misticizam. Buaaaaaaaa… Osim ako to ipak nisu bili posetioci iz treće dimenzije. Ko će ga znati. Da je čudno, čudno je.

Ja ama baš ništa nisam slagao građane Srbije. Bolje da ne vladam nego da jedan glas ukradem, od sutra krećem da pišem program i da se pojavim sa ozbiljnim ekspozeom“, rekao je Vučić.

To, brate, samo pošteno. Samo opušteno. Čekaj, program?! Ozbiljni ekspoze?! A ovo sve do sada, nije bilo programa?! Nego, onako, radi(lo) se, vlada(lo) se ad hoc. Nisi napisao ekspoze?! Čoveče, a tol’ka bulažnjenja sve ove godine, tj. sve ove decenije?! Kapiram, svaki dan je izborna kampanja. Samo gistro.

Izvor: Vučić: Čudne stvari su se dešavale tokom noći

Johan Volfgang fon Gete: Faust

POSVETA

Priđoste opet, lelujna stvorenja,
kao pred davni mutni pogled moj.
Da vam sad čvrsta dam uobličenja?
Zar još sam srcem sklon zabludi toj?
Vi navirete svud iz isparenja
i magle – lepo! vaš nek vlada roj!
Kako mi dušu mladićki potresa
čarobni dašak oko vaših lesa!

Vi donosite slike vedrih dana
mnoge su drage seni usred vas;
javlja se, kô iz zamrlih predanja,
ljubavi i drugarstva prvi čas;
pominje zbrku životnih putanja
obnovljenoga bola žalan glas
i dobre duše koje, prevarene
od kobi zle, uminuše pre mene.

Buduće pesme oni čuti neće
kojima nekad svoje prve slah;
rasu se krug što ljubazno saleće,
utihnu onaj prvi odjek, ah!
Moj bol sad mnoštvo neznano presreće
od koga me je i kad pljeska strah,
a što sam negde pesmom razgaljivô
ko zna kud luta, ako je još živo.

Čežnja me, već zaboravljena, goni
tim duhovima, u mir, ozbiljnost, sklad,
kao da s harfe Eolove zvoni
pesma i šapće polujasan jad,
ježim se, suza za suzom se roni,
strogo se srce sve razneži sad;
što imam, to se u daljini skriva;
što nestade, za mene stvarnost biva.

[JOHAN VOLFGANG GETE: FAUST, DEO 1. IZDAVAČ: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD, 1980; PREVEO BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ]

 

Nikola Tesla o ženama

Borba žene za ravnopravnost završiće se novim poretkom u odnosu na pol, u kome će žene biti nadmoćnije. Savremena žena, koja već sad u čisto površnim pojavama predstavlja napredak svog pola, samo je spoljašnji znak nečeg dubljeg i moćnijeg što sazreva u nedrima ljudskog roda.

Žena neće istaći svoje pravo na jednakost, a docnije i svoju nadmoćnost, time što će podržavati čoveka u plitkom fizičkom smislu, već time što će probuditi svoj um.

Ali ženski um je već pokazao sposobnost za sve ljudske duhovne tekovine i postignuća, i kako nova pokoljenja budu dolazila, tako će se i ta sposobnost razvijati; prosečna žena biće isto tako dobro obrazovana kao i prosečan muškarac, a potom i bolje, jer uspavane moći njenog duha biće podstaknute na rad, koji će biti utoliko veći ukoliko su one vekovima mirovale. Žena se neće obazirati na ono što je bilo, i zaprepastiće civilizaciju svojim napretkom.

Međutim, sticanje novih polja poduhvata za ženu, njihova postepena uzurpiranja vodećih mesta zamagliće i na kraju izbrisati žensku senzibilnost, ugušiće materinski instint, tako da će brak i materinstvo prestati da postoje, a ljudska će se civilizacija približiti savršenoj civilizaciji pčela.

(1925. godina)

[IVAN NASTOVIĆ: ARHETIPSKI SVET NIKOLE TESLE, IZDAVAČ: PROMETEJ NOVI SAD, 2010, STR. 97]

 

Mađar

Toliko smo se dobro skapirali da je to bio klasičan deja vu. Jedini problem je što se nikada nismo videli. Skoro da smo utanačili moj odlazak u Segedin i šetnje pored reke, a onda se desilo nešto neočekivano.

Taman sam se spremala da pohodim Zilahijev Ararat, kad je počela da me progoni sen njegovog mrtvog oca, seljaka i koljača tovljenih svinja. Sve je krenulo od detinjstva i učestalih svinjokolja, kada se njemu prolevanje krvi urezalo u mozak kao nepodnošljivo i neprihvatljivo. Pada u nesvest kada vidi krv i kada bi mu život visio o koncu izvisio bi, jer ne bi primio krv drugog čoveka. Oduvek sam znala da u mađarskoj krvi ima nečeg sumornog i krvoločnog. Čovek je, osim što je vegeterijanac, odlično objasnio kako i zašto je do toga došlo, mada me nikada nije uverio u to.

Ruku na srce, u međuvremenu je saznao da ima i Aspergerov sindrom, pa je i meni poslao test da se istestiram u kojoj meri odstupam od Gausove krive. Znam ja da odstupam, ali… Kaže, sve je to počelo u vožnji, kada je počeo da broji saobraćajne znakove i to ga je do te mere okupiralo da i nije bio prisutan u vožnji.

Elem, posmatrajući sebe, zaključila sam da me osim kuvanja i pisanja, vožnja izuzetno smiruje i da mi vraća koncentraciju, kao što nekome pomažu matematički zadaci koje sam nekada i sama praktikovala za koncentraciju. Koliko mi je poznato, ja samo kršim pravila, još uvek ne brojim, mada… merila sam rastojanje kupatilskih pločica i odstupanje od sredine i još ponešto nebulozno, tako da…

Šta je bilo indikativno ispočetka? Čovek je kao pseudonim uzeo ime i prezime mrtvog čoveka i to ne bilo kog čoveka, već jednog francuskog novinara koji je blisko bio povezan sa stradalništvom u II svetskom ratu, a što je bio njegov lični (ubio ga sentimentalan odnos) i profesionalni odgovor na dodvoravanje fašizmu, pa mu je suđeno i pogubljen je praktično iz intelektualnih, tj. apstraktnih razloga. Zlomisao u državi koja se uvek trtila da je zemlja „slobode, jednakosti i bratstva“ (fr. Liberté, égalité, fraternité).

Kad mi je poslao svoju fotografiju, prvo što sam pomislila je da me zeza. On, nizak, debeo sa smešnim brkovima, u nekoj štrokavoj majci sa pozamašnim stomakom. Podsetio me je na Rona Džeremija, a njegovi poštovaoci će odmah znati o kolikom stepenu seksepila govorim. A pogled, njegov pogled, baš je hiperlud. Ima u očima ono džeknikolovsko isijavanje iz istoimenog filma. Podjednako je i hiperinteligentan. To je ta tanka linija. Taj je na keca ispaljivao takve misli da sam se pitala iz kog/kojih Univerzuma to crpi. Ako su mi tada njegove ideje i delovale sumanuto, sada mi tako ne izgledaju. Uprošćeno, ultradesničarske teledirigovane marginalce nipošto ne treba potcenjivati. Oni će na kraju izroniti i pobediti kroz dovoljno harizmatičnog vođu. Pojedinac može da postavlja pitanja, ali ako nema odgovore na njih, naći će se oni koji će odgovoriti. Kako? To je drugo pitanje. Ako nije baš jasno, treba samo povući paralelu između, u vreme II svetskog rata, savremenog medija koji je koristio Gebels – radija i današnjeg najbrže mobilišućeg i najprotočnijeg – interneta. Najjednostavnije je stvoriti „jedinstvo“ grupice sličnomišljenika, pa čak i čitavog naroda postavljajući ih nasuprot isceniranoj krvožednosti neistomišljenika ili pripadnika drugog naroda. Biti deo nečeg šireg, većeg, osećati moć, to je ultimativno seksi, zar ne? Niske strasti ne mogu da odole tom porivu.

Zvao me je mačka i tu reč sam naučila da izgovorim pravilno produženo na mađarskom jeziku, za koji mislim da svakome ko ga nauči, a da mu nije maternji jezik, treba dodeliti bar nacionalnu penziju. Stvarno mi je bilo krivo što nisam „luđa“ i što se razočarao misleći da je našao nekoga ko je egal njemu. Ostao mi je u divnom sećanju. Stvarno je neponovljiv i jedinstven lik.

Rasti

Dobila sam za rođendan pravog pravcatog mladunca babuna. Ne znam ko mi ga je poslao, ali sigurno je neko ko zna da čitavog života želim da imam majmuna. Ubrzo sam primetila da su mi komšije veoma religiozne. Nema ko nije zastajao ispred moje kuće i ko se nije krstio pred mojom kućom. Kao pred nekim svetilištem. Čak je jedan omanji starčić prokomentarisao da je pojava majmuna u selu sasvim sigurno deo šireg božjeg plana.

Rasti, tako sam ga nazvala, je bio vrlo neobuzdan. Voleo je da igra užičko kolo, a povremeno bi igrao i sirtaki i tada su leteli tanjiri po kući kao svemirske letelice. Rasti je bio pravi pravoslavac. Čak je i Očenaš naučio kad je pop dolazio da sveti vodicu. Pojeo je popu bosiljak i žalio se da ga davi miris tamjana i da nisam normalna što dajem popu pare kad dolazi, jer je pop u božjoj službi. Stalno je nešto prigovarao. I non-stop bi skakao oko popa, grlio ga i vikao: „Amin, amin, amin…“ Sreća moja pa je pop bio moderan tip i uveseljavalo ga je kada je Rasti dolazio na ispovest. Strašno me je to nerviralo, jer me je Rasti besomučno olajavao, a pop, šta će, običan čovek, širio je abrove po selu.

Bilo je neuobičajeno za malu sredinu kad je Rasti stasao za polazak u školu. Ali deca su ga lepo prihvatila. Deca vole majmune, i čak je Radovanov mali svakog dana ponavljao kao papagaj da je Rasti isti njegov otac. Komšija Radovan se ljutnuo na mene, jer je mislio da sam bezobrazno poturila Rastija da mu se naruga. Rasti je to čuo pa je usred noći ukrao njegov traktor iz dvorišta i vozio se po selu. Baš tada ga je zaustavila saobraćajna policija, i tražili su mu dozvolu za upravljanje. Rasti im je pokazao srednji prst. Policajcima se to izgleda baš dopalo, pa su povremeno vodili i Rastija u patrole. Međutim, Radovan je sve češće prelazio na drugu stranu ulice kad naiđe na moju kuću. Rasti je u stvari bio i posesivan, jer je Radovan umeo da dođe kod mene na kaficu, pa nikako nije odlazio kući.

Mnogo je psovao iako sam se trudila da pred njim ne koristim lascivne i dvosmislene reči. Ipak, on je noću tajno gledao televiziju i svašta je pokupio odande. Nekoliko puta je dolazila i policija kod mene, jer su se komšinice žalile da ih je Rasti ujutru kad krenu na posao presretao na ulici i pokazivao im polni organ. Ne, nije on mislio ništa pogrešno, sve je on to video na televiziji. Jednom mi je ukrao i novac pa je nudio i seksualne odnose komšinicama, čak i orgije, a onda su se one naljutile i drale se na mojoj kapiji da ako sam ja kurva one nisu. One su poštene žene čiji muževi rade u inostranstvu i sigurno nisu spale na to da opšte s majmunom za novac. Mada, Rasti mi je do detalja preneo kome komšinica Mica plete džemper od ljubavnog tepiha i to da komšinici Ranki Pera vodovodžija ne stavlja samo nove cevi u kuću, već i nešto drugo.

Najviše me je zamaralo kada je skoro svakodnevno počeo da traži da organizujemo sednice i da glasamo. Mnogo mu se dopalo da bude predsednik i da ima osećaj moći. Primetila sam da se čak ni Rastiju nije svidela bilo koja druga politička ideja osim autokratske. Rasti je, prirodno, smatrao da je njegovo mišljenje jedino ispravno i umeo je diktatorski da se ponaša. Ipak ni meni nije bilo prijatno da svakog dana podnosim Rastiju izveštaje o tome gde sam bila i šta sam radila. Neverovatno je koliko se brzo uživeo u ulogu vođe.

Kad je stasao shvatila sam da treba fizički da se odvoji od mene i da ima svoj životni kutak. Pozvala sam stručnjake za afričke vrste da bih mu obezbedila što prirodnije stanište. Došao je jedan čovek sa masačusetskog univerziteta, inače rodom iz Afrike koji je čitav svoj život posvetio proučavanju babuna, i doneo je projekat staklene bašte u kojoj bi trebalo da se posade biljke iz Rastijevog prirodnog okruženja. Amerikanci su donirali sve potrebne biljke i finansirali su kompletan projekat izgradnje. Piter, Afro-amerikanac, je provodeći vreme s Rastijem predložio da Rasti nastavi školovanje u Sjedinjenim državama, jer je bio veoma talentovan za svet finansija. Rekao je da će lično posredovati kod guvernera države Vašington da Rasti dobije punu stipendiju.

Rasti je, naizgled, bio prvi majmun koji je ravnopravno sa ostalim brokerima radio na Vol Stritu. Bio je veoma uspešan i ostvarivao je ogromne prinose trgujući valutnim parovima na marginu. Moj Rasti je za kratko vreme napravio uspešnu radnu biografiju na kojoj bi mu svaka šuša pozavidela. Ne znam šta mu je bilo da odluči da se vrati u Srbiju i da se bavi politikom. Ali, kažem vam, kao u svemu i u politici je bio veoma uspešan.

U nedelju, kad izađem na izbore, glasaću za mog Rastija. Za mog omiljenog majmuna. Jer, Rastiju, sve što radi, polazi za rukom. Dobar je u svemu. I ljudi ga vole. Vole sva ta njegova majmunisanja i sve te njegove marifetluke. Moj Rasti da sad organizuje okupljanja simpatizera dupke bi napunio ne jednu, već deset Marakana. Toliko ga ljudi vole. Ne znam, da nije majmun, da li bi pobrao tolike simpatije. Zaista ne znam.

Predizborni bluz #3

Odugovlačila sam sa završetkom knjige ni o čemu. Izdavač me je, istina, strpljivo čekao. Ili je bar usrdno cupkao na jednoj nozi ili naizmenično na obe čekajući da mu novac, koji treba da mu uplatim, legne na račun. Tim novcem bi osim finansiranja izdavanja moje knjige, imao i za kafu za espreso aparat i kiselu vodu na mesečnom nivou. I za debeli žuti flomaster kojim podvlači mudre misli iz mog rukopisa. Dakle, sve misli. Besneo je što neću da odredim naslov knjizi. I baš pre pola sata me je pozvao i ljutito mi je rekao: „O kurčevom danu, o kurčevom danu!“ To je naslov mog novog romana i njegov konačan odgovor na mogućnost objavljivanja.

* * *

Ostalo je tek nekoliko dana do predizbornog muka i stoga me iz dana u dan sve više raduje radikalno trabunjanje sa moćnih razglasa iz kamiona uz – zdravo, živo – kako pozdravljaju prolaznike i kafanske obitavaoce. Šeki se umiljato smeška sa plakata a krajišničke pesme sam naučila napamet.

* * *

Pamflet nekog GG lika je pokisao i kao takav ušao u kuću. Namesto da završi u đubretu, taj papir je ostao da se suši na komodi i zalepio se ko dupe na nošu. To je sigurno znak da treba glasati za njega. Ni na papiru to ime ne mogu da izbacim iz kuće, a da ne oštetim polituru.

* * *

Naprdnjaci su mi dopremili brošuru upakovanu u one folije u koje se pakuju časopisi čiji sadržaj možeš da pregledaš tek po kupovini. A tada je već kasno.

* * *

Trebalo bi da dune jači vetar i da počisti plakate počupane sa bandera. Ljudi čak ni nasmejane političare ne koriste ni za šta. Nije ekološki arčiti toliki papir kad već ne možeš njime da pokupiš sva sranja.

* * *

Od Vodovoda sam dobila toliko nadahnuto pismo da sam pomislila da je to ljubavno pismo. Čak se i direktor ručno potpisao. Ne znam da li je dobar frajer ali kad bih znala da jeste odgovorila bih mu isto tako nadahnuto. Dopao mi se njegov liz. Jedino što nisam shvatila je da li iz te ljubavi može da se izrodi da ne plaćam utrošenu vodu i posle 24. aprila ove godine.

* * *

Znam da ništa ne znam i da taj čovek i ti ljudi – jahači naše apokalipse, koji god da su, su elementarna katastrofa koju običan smrtnik ne može ni da nasluti. Ili što bi rekli intervjuisani i dobro montirani kadrovi na pitanje:

„Šta očekujete posle izbora?“

„Nadam/o se da će biti bolje.“

P. S. Predizborni bluz

P. P. S. Predizborni bluz #2

Istodobnost

Pozdravljam božansko u Tebi.

Volim božansko u Tebi.

Ti si moj savršeni božji plan.

Znamen ti je od gospoda dat.

Magnet je dobar ako je po zakonu božjem.

Savršena je moja vera u Tebe, gospode.

O (na) sebe

Bila sam tek stasala
Kada mi je rekao
„U životu nema prijatelja!
Ti si sebi prijatelj.
Ili nisi!“

Odrasla na idealima
Svojim
Da prijateljstvo je
Svetinja
Davala sam se
Do koske!

Nisam tražila ništa
Zauzvrat!
Nisam činila ništa
Iz interesa!
Nisam postavljala pitanja.
Imala sam odgovore.

Bila sam tu.
Bila sam tu.
Bila sam tu.
Kada je nužno.
Kada je teško.
Kada se biju bitke.
Kada se trpe porazi.
Kada se rađaju deca.
Kada se umire.
Kada se smeje.
Kada se plače.
Kada duša se raspada.
Kada duša se sastavlja.
Bila sam.
Za sve njih.
Za svakoga.
Bila sam.

Uvek sam mogla sve,
Baš sve.
I ranjena na smrt
I preplašena na smrt
I u smrti na smrt.
Mogla sam
Sve,
Baš sve!
I mogu sve,
Baš sve!

Nemam više nikog svog,
Od svoje krvi.
I svi su otišli,
Baš svi!
I sada sam odrasla
Sasvim!
Tek sada!
Mama, volim te!
Tata, volim te!
Volim vas!
Osećam da ste
Stalno sa mnom!
Užasno mi
Nedostajete!

Ja sam patila
Što ljudi
Nemaju domet.
Ja sam plakala
Zbog ljudi
Koji su ništa.
Duplo golo.
Prolaznici
U mom životu.

Ja sam tugovala,
Što je čovek mali,
Što je nedostojan,
Što je ukopan,
Što je zakopan,
Što je sveden,
Što je zaveden,
Što ne razume
Da je život tren,
Da ne znaš ništa,
Da sad može
Da ti kaže: „Kraj!“

Ja sam želela
Da se
Moje sestre
Sete mene!
Mog postojanja!
Mog bola!
Moje majke!
Njihove tetke!
Moje sestre,
Moje dušmanke,
U srce su mi nož zarile!
Ja sam taj nož iščupala i
Odložila sam ga!
Moje sestre su
Ograničene.
Svedene materijom i
Ničim.

Kada odeš,
Otišao si
I više nema ničega!
Ničega!
Samo to
Da vreme
Ne leči ništa!
I neka ne leči!
Kad boli, nek boli!

U sjaju
U svetlosti
Kupam se!
U sjaju
U svetlosti
Zračim!
U sjaju
U svetlosti
Rađam se(be)!
!Ponovo!

Vatra

Iskopnio si i otišao tako brzo. Tvoji poslednji letovi su bili tvoji poslednji dani. Baš kao poslednji trzaji poleta pred konačan pad, pred jedini siguran ishod. Volela sam te kao svog. Sada si na boljem mestu i ako išta može da mi vrati osmeh to je onda to. Srešćemo se ponovo. Jer, u trenu, obe smo pomislile isto. Ona će roditi dete koje će biti ti. Tvoja duša. Zapalile smo ti sveću. I sutra ćemo. I otići ćemo na sva mesta na koja si ti voleo da odlaziš. Kao što si voleo i kod mene da dolaziš i da provodiš sate i dane. Pusto je bez tebe. I baš kad se i ona navikla na tebe, kad ste se sprijateljili, ti si otišao, mili moj Vaso. Kad mi se rasprsla narukvica sata na ruci pre sedam dana ja sam se tada pitala da li to znači da je vreme stalo?! Ili to znači da vremena više nema?! Ili to znači da vreme ionako ne postoji?! U srcu, zauvek, s ljubavlju te pamtim. Spavaj, spavaj, spavaj… u spokoju večnosti!